U autorskom tekstu Muamera Zukorlića kojega nije on potpisao, već je ponovo sebe sakrio iza nepostojeće osobe Harisa Isabegovića „Prednosti i nedostaci moguće koalicije BDZ i SDA“ on ponovo patetično i u maniru sveznajuće persone daje svoje mišljenje o koaliciji koja je sve izvesnija, a to se najbolje vidi u ovome delu Zukorlićevog teksta:“ Odlazak delegacije BDZ-a na nedavni skup o bezbjednosti u Sandžaku, u organizaciji Sulejmana Ugljanina, saradnja opozicionih klubova u Skupštini grada Novog Pazara, te obostrano pitome poruke i uzdržanost od medjusobnih napada ukazuju na to da su rane sukoba zbog napada na Islamsku zajednicu počele da zarastaju. Razlog što stavovi predstavnika BDZ-a o Islamskoj zajednici, pa i samih predstavnika IZ-e, nisu oštri kao nekada vjerovatno treba tražiti u činjenici da je sistem IZ poslije svih udara, izdaja i inicijativa veoma stabilan, te da ponovo ide putem razvoja, što daje sigurnost na kojoj se može graditi tolerantna retorika.“
Zadnja rečenica nedvosmisleno ukazuje da je on odustao od jedinstvene IZ-e, kao što se to vidi u celom tekstu objvljenom na njegovim portalima. Priča o stabilnosti sistema IZ-e „nakon svih udara“ ne pije vodu. To bi moglo proći kada se ne bi znalo da Zukorlić nema kontrolu nad preko 30 dzamija u Sandzaku i još desetak u ostatku Srbije, te na postojanje medrese, srednje islasmke škole, i muške i zenske u Prijepolju i Novom Pazaru, kao i islasmkog fakulteta, te još nekoliko udruzenja i ustanova, a da sve to nije pod njegvovom, nego pod kontrolom Adema Zilkića, koji neće podrzati koaliciju SDA i BDZS, jer ima podršku imama koji kontrolišu veliki broj dzamija, odnosno dzemata, i njihov uticaj se ne smije podceniti.
Priča o IZ-i koja je sad stabilna i jaka pada u vodu i iz razloga što je stanje među onim imamima koji se smatraju Zukorlićevim nestabilno i veoma trusno, jer su od njih mnogi nezadovoljni malim platama i neredovnim zdravstvenim i penzijskim osiguranjem koje godinama nije uplaćivano, a sa druge strane Zukorliću plata nikako ne kasni, jaka je i redovna, i njemu i članovima njegove familije koji su od reda osigurani i nemaju problema sa ne overenim knjizicama. Ako se uzme i nezadovoljstvo bivših veroučitelja koji su isterani sa posla a da im Zukorlić nikakvu podršku nije pruzio niti im dao druga zaposlenja, te tako njihovi decu ostavio skoro pa bez hleba, onda je jasno da se njegova zajednica odrzava samo zahvaljujući strahu kojega širi uz pomoć velikog broja uze familije koju je uposlio i preko koje kontroliše sve poluge vlasti u IZ-i.
BDZS ne postoji bez Zukorlića
Muamer Zukorlić je BDZS, ona bez njega ne postoji, niti u njoj ima jedan ozbiljano jak politički igrač koji bi mogao neovisno od njega kao muftije bilo šta uraditi, zaključtii, doneti odluku, zauzeti stav ili pak, samo promišljati. Zapravo je jedini političar u toj partiji muftija Zukorlić. Fehratović Jahja je politički neobrazovan i moze se reći politićki nepismen, bez stava i snage da Zukorliću parira i kada su u pitanju najozbiljnije greške i srljanja, a bilo ih je desetine, posebno u kadriranju partijom koja je veoma mlada ali je zbog drskog odnosa Zukorlića nekoliko puta u par godina menjala rukovodtvo, posebno predsednike Izvršnog odbora ali i nekih drugih organa.
Admir Muartović je zbog bliskih rođačkih linija sa Seadom Šaćirovićem odstranjen iz ozbiljne politike i ostao je bez ozbiljne političke funkcije još dok je Šaćirović bio član ove partije, samo iz razloga što se Zukorlić plašio jakog saveza među rođacima koji su mu u jednom momentu postali smetnja, pa je računao da će sklanjanjem Muratovića, smiriti i nezadovoljstvo Šaćirovića zbog konstantog mobinga, drskosti, mijenjanja stavova, obmane i manipulacije vernika i birača. Bez toga što je ostao bez ozbiljne funkcije Zukorlić ne računa na Muratovića jer je ovaj zbog drskosti, odbojnosti, nepromišljene grlatosti neprihvatljiv biračima i ima slabu podršku i unutar svoga mesta gde je rođen.
Od onih koje treba spomenuti ostaje još Samir Tandir, Prijepoljac, zeljan vlasti po svaku cenu, ali nedovoljno omiljen među Prijepoljcima zbog takođe drskog stava, „gledanja na veliko“ i arogancije koju pokazuje prema građanima, posebno sardnicima, a to narod zna da oseti i kazni. Zukorlić ne veruje ni njemu jer se radi o personi koja svakog časa moze da mu okrene leđa, ali svesno koristi razloge zbog koga ga Zukorlić trpi, a to je nemanje druge pogodne ličnosti koja bi zamenila Tandira u Prijepolju, odnosno Zapadnom Sandzaku. Tandir to koristi i prilično mu polazi za rukom da „muze“ Muamerovu kasu, te studira na IUNP, uz svesrdnu pomoć koju mu pruza pozicja, kao i naklonost određenih centara moći na ovom univerzitetu. Takođe on ima pod kontrlom agenciju za sertificiranje halal kvaliteta preko koje zarađuje velike pare, i jedan dio daje Zukorliću što ovaj zna da ceni i toleriše mu drskost i aroganicju koju povremeno i prema njemu pokazuje. Osim pomenutih u BDZS nema više ni najmanje ozbiljnog igrača i Zukorlić to zna pa zato baš on istupa u javnosti umesto predstavnika ove partije, te sebe predstavlja kao njihovog prijatelja i savetnika a uistinu on je tamo BDZS, koje nema u koliko on ne govori u njeno ime. To je jasno svima, i ne treba trošiti reči na tu temu.
Sve rečeno pokazuje da je Zukorlić u velikom problemu, da nema stručne saradnike, da manipulacijom i glumom, te lošom matematikom i još gorom procenom pokušava ubediti sandzačku javnost u svoju snagu i pobedu, posebno u situaciji da se udruzi sa onima koji su bili glavni krivci za razbijanje Islasmke zajednice, tuče i svađe sa ranjavanjima, sakaćenjem i veoma teškim posledicama.
Udruzivanje Zukorlića i Ugljanina obiće se o glavu najviše samom Muameru koji je podcenio Bošnjake u njihovom nastojanju da zaštite IZ-u od agresora, te zanemario njihovu zrtvu sagledanu u ne obilazenju sa blizom familijom, ne odlascima na dzenaze i hatare i uopšte teškom i mučnom razjedinjenju koje je forsirano i Zukorlićevim fetvama, a sada potpuno prodato radi politčkih ciljeva i pokušaja očuvanja vlastitog bogatsva i stečenoga preko leđa i prolivene krvi vernika Bošnjaka.