Proteklog vikenda američka mornarica krstila je svoju najnoviju balističku jurišnu podmornicu na nuklearni pogon.
“Severna Dakota” je najnovija podmornica klase “virdžinija”, i prva od podmornica serije “blok III”, koje uključuju najnoviju nadogradnju.
Podmornica je u stanju da lansira krstareće rakete, prebacuje komandose za specijalne operacije, kao i da ide u opasne izvidnice na širokom prostoru.
Umesto klasičnog periskopa, podmornice tipa “virdžinija” imaju fotonički periskop sa infracrvenom kamerom visoke rezolucije i laserskom metom.
Zbog svega navedenog podmornice klase “virdžinija” proizvode se samo dve godišnje, a trenutno ih u floti ima 11. One možda ne mogu da nose nuklearne rakete kao veće podmornice tipa “ohajo”, ali se u njima vidi budućnost.
Podmornice klase “virdžinija” okarakterisane su kao “brzojurišne”. Međutim, taj naziv se više odnosi na misiju plovila nego na njegovu aktuelnu brzinu, koja uopšte nije toliko velika.
Podmornice klase “virdžinija” često dejstvuju blizu obale i mogu brzo da prihvate snage za specijalne operacije.
Mornarica ih zove “brzojurišnim” podmornicama zbog njihove sposobnosti prikradanja i višenamenske upotrebe u plitkim vodama, a opremljene su naoružanjem koje može brzo da blokira i napada mete iznad plovila.
Dugačke su 113 metara, što znači da su mnogo manje od klase “ohajo”, čija je dužina 168 metara i koje nose nuklearno naoružanje
Mogu da razviju brzinu od nešto malo više od 25 nautičkih milja na sat, što je brže od “ohajo” klase, koje se kreću brzinom oko 20 nautičkih milja na sat
Iako podmornice tipa “virdžinija” dejstvuju uglavnom blizu obale, mogu da dostignu maksimalnu dubinu zarona od oko 480 metara
Budući da rade na nuklearni pogon, imaju neograničen domet. Ograničava ih jedino snabdevenost životnim namirnicama.
To znači da mogu da putuju u bilo koji deo sveta. Ova fotografija snimljena je prilikom misije na Arktiku.
Posada broji oko 130 mornara koji upravljaju sa 12 portova za krstareće rakete i četiri 533-milimetarske cevi za torpeda.
Podmornice klase “virdžinija” ne nose nuklearno naoružanje ali nose oko 40 krstarećih raketa “tomahavk” i teška protiv-brodska, protiv-podmornička torpeda “mark 48”. Mogu da prevoze timove komandosa.
Nova kontrolna soba omogućava mnogo efikasnije rukovanje oružjem.
Podmornica može da potapa druge podmornice i brodove teškim torpedima sa udaljenosti od više od 32 kilometra ili da gađa kopnene mete krstarećim raketama sa udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara.
Američki arsenal podmornica klase “virdžinija” uglavnom ima baze u Novoj Engleskoj i na Havajima, a trentuno su aktivne širom sveta.
Najveća konkurencija su im ruske podmornice tipa “štuka”.
Podmornice klase “štuka” su brže i mogu da plove na većoj dubini, ali nisu podesne za nošenje težih novijih torpeda “virdžinija” klase, koja deluju na više nego trostruko većoj razdaljini od ruskih torpeda
Nova podmornica “Severna Dakota”, prva od klase “blok III virdžinija” ima najsavremeniji sonar, što poboljšava njene izvidničke performanse, kao i mogućnosti naoružanja.
Proizvodnja podmornice grubo računato iznosi milijarde dolara, pri čemu komercijalni snabdevači kompjutera i tehnologije što smanjuje troškove
Američka mornarica poseduje 11 od planiranih 35 podmornica ove vrste, čime se ušlo u treću od planiranih pet serija nadogradnje.
Godišnje održavanje podmornice košta u proseku 50 miliona dolara.
Američka mornarica proširuje program tipa “virdžinija” proizvođenjem dve podmornice godišnje, kako bi se uklopila u post-hladnoratovski obaveštajni i izviđački scenario koji naglasak stavlja na taktičke operacije, nasuprot strateškom nuklearnom odvraćanju.
izvor: blic.rs
