Beograd – Srbija kao multietnička i multikulturalna zemlja svesna je da je zaštita manjinskih prava neraskidivo povezana sa očuvanjem mira i stabilnosti zemlje. Takođe je duboko svesna da ona ima pravo i obavezu u odnosu na sopstveno stanovništvo i da kao demokratska država mora da sadrži mehanizme zaštite manjine od zloupotreba većinske vlasti.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine u Srbiji živi oko 13% pripadnika nacionalnih manjina sa preko 30 različitih nacionalnih identiteta. Ovakva raznolikost društva svakako može predstavljati veliko kulturno bogatstvo za državu, ali samo ako država ima pravu politiku integracije, odnosno ako dobro upravlja integracionim procesom koji će sprečiti konflikt i izgraditi društvo ravnopravnosti. Pri tome, moramo biti svesni opasnosti, za naše grđane pripadnike nacionalnih manjina, od ulaska u zamku izolacije. Neophodno je, ali nimalo lako napraviti balans između stepena odvojenosti koji je neophodan za slobodno izražavanje i razvoj specifičnosti pripadnika nacionalnih manjina i uspostavljanja veza između različitih zajednica međusobno i njihovih veza sa društvom u celini. Naime, ne smemo dozvoliti da manjinske zajednice među sobom i sa društvom u celini nemaju nikakvu interakciju, odnosno da se društvo sastoji od mnoštva paralelnih zajednica. Neophodno je da svi članovi društva preuzmu svoj deo odgovornosti za njegovo funkcionisanje.
Pripadnici manjinskih zajednica će preuzeti tu odgovornost ako im bude omogućen jednak pristup javnim dobrima i uslugama i ako im se pruže jednake šanse, jer je to način da pripadnici nacionalne manjine imaju snažan osećaj pripadnosti državi čiji su građani.
Srbija kao demokratska država duboko poštuje multikulturalnost svoje zajednice i to smatra prednošću kada je u pitanju njen razvoj. Ona ne želi da bude zemlja koja samo retorički daje podršku priznanju manjinskih prava. Zato kontinuirano stvara uslove da svaka manjinska zajednica autonomno uređuje ostvarivanje prava u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma preko svojih nacionalnih saveta.
Kao što nam je poznato, nacionalni saveti nacionalnih manjina su kao institucionalni oblik samouprave nacionalnih manjina uvedeni u pravni poredak naše zemlje 2002. godine donošenjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, a usvajanjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina 2009. godine prvi put su detaljno uređeni način izbora i nadležnosti nacionalnih saveta. Prvi izbori za nacionalne savete, u skladu sa odredbama tog zakona, su održani 6. juna 2010. godine, a ove godine bi trebalo da se održe novi izbori.
Dosadašnja primena i analiza zakona pokazale su niz problema i slabosti. Radi otklanjanja uočenih slabosti vlada će kao jedan od prvih zakona predložiti Narodnoj skupštini na usvajanje Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji će unaprediti postupak izbora i konstituisanja nacionalnih saveta.
Sledeći zadatak ove vlade je da odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koje je Ustavni sud u januaru ove godine proglasio neustavnim, uskladi sa Ustavom. Naravno pri tome će se posebno voditi računa da se očuva dostignuti nivo prava pripadnika nacionalnih manjina. Iako su pojedini pripadnici nacionalnih manjina imali bojazan da će se navedenom odlukom Ustavnog suda njihova prava umanjiti, tu odluku treba tumačiti pravno-filigranski i na taj način i pristupiti izmeni legislative kojom se uređuju prava nacionalnih manjina.
Posebnu pažnju vlada će posvetiti unapređenju položaja Roma kroz dosledno sprovođenje Strategije za unapređenje položaja Roma.
Jedan od važnih ciljeva u vezi sa primenom Strategije jeste poboljšan pristup Roma osnovnim pravima. Ova vlada je svesna problema da pojedini građani Srbije nisu upisani u matičnu knjigu rođenih ili nemaju rešeno neko drugo pravo iz ličnog statusa, kao što su pravo na lično ime, državljanstvo, prijavu prebivališta ili ličnu kartu. Razlozi za to su različiti, od onih koji se odnose na stanje socijalne ugroženosti tih lica, njihovo neznanje i neukost do onih koji su posledica migracija i generacijski nerešenih statusnih pitanja.
Prema poslednjem istraživanju UNHCR-a iz 2010. godine, procenjuje se da 1,3% populacije nije upisano u matičnu knjigu rođenih.
Ova vlada će uložiti napore u iznalaženju i implementaciji najdelotvornijih rešenja za prevazilaženje ovog problema s ciljem da do kraja 2015. godine svi građani Srbije imaju lična dokumenta.
Poslanici, danas ste čuli mnogo ambicioznih ciljeva koje je vlada postavila pred sebe, mnogo zakona i propisa koje planiramo da donesemo. Lako je glasati za zakone i reforme u vladi i skupštini, a daleko je teže postarati se da se oni sprovedu u svakodnevnom životu. Nećemo zažmuriti pred tim problemom. Osnovaćemo poseban vladin tim koji će se zvati Jedinica za implementaciju projekata (delivery unit), koja će odgovarati ministru finansija i meni kako bismo se postarali da odluke koje vlada donosi, suštinski budu provedene u život.
