Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je da su protesti protiv Zakona o slobodi veroispovesti daleko od crnogorskog problema.
“Ako mi u ovom crnogorskom problemu ne vidimo da je ovo sastavni deo političkog rata između dva koncepta budućnosti Zapadnog Balkana onda mi ništa ne vidimo. Na jednoj strani je koncept multietničke demokratije, evropske i evroatlanske perspektive. Na drugom polu je konzerviranje naše prošlosti, a to je neverica u multietnička društva, to je povratak na ideje iz 90-ih, rekonfiguracija Zapadnog Balkana i umesto postojećih država izgradnja tri uvećane nacionalne države ”, kazao je on u intervjuu za sarajevsku Tv Face.
Kako je dodao, velikosrpski nacionalizam nije od juče i ne ugrožava on Crnu Goru od vremena ovog predsednika i ove političke garniture u Beogradu, nego je to jedna pojava koja traje vekovima.
Đukanović je dodao da se ponavlja jedan deformitet u srpskoj nacionalnoj politici u odnosima sa susedima.
“Predsednik Srbije je izrazio svoj vrednosni stav o protestima u Crnoj Gori čiji je jedan od ciljeva, deklarisanih neupitno, promena vlasti u Crnoj Gori. U redu, primamo k znanju i naravno odredićemo se prema tome, svojim odnosom prema Srbiji, prema njenoj političkoj sceni”, kazao je Đukanović.
On je dodao da velikosrpski nacionalisti u Crnoj Gori smatraju da je crnogorska nezavisnost greška, da je crnogorska orijentacija ka EU i NATO-u izbor pogrešnog smera i da Crnu Goru treba sprečiti u donošenju takvih suverenih odluka, da je treba vratiti pod kišobran Srbije i učiniti odgovornom prema Srbiji i prema sveslovenskim interesima čija je centrala u Moskvi.
Govoreći o broju onih koji učestvuju na litijama, Đukanović ističe: “530.000 ljudi u biračkom spisku Crne Gore, pod pretpostavkom da je ovih svih 70.000 punoletno, a videćete kada pogledate malo, koliko je tu dece, nažalost izmanipulisane dece, moramo se zaista zapitati, pa dobro imaju li pravo ovih 460.000 na svoj stav, daleko sam od pomisli da svi podržavaju vlast, ali biće ipak da se ne slažu sa takvim izražavanjem stava o državi, o njenom karakteru i o odnosu države i verskih zajednica u njoj”.
Đukanović je rekao i da 2.marta neće ići u Sarajevo, nakon što je Predsedništvo BiH sa dva glasa za i jednim protiv usvojilo zaključak kojim se 2. i 3. mart utvrđuje kao termin zvanične posete predsednika Crne Gore.
Za posetu crnogorskog predsjednika glasali su predsjedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić i bošnjački član Šefik Džaferović, dok je srpski član Predsedništva Dodik bio protiv.
Na pitanje da li će da li će ići u Srebrenicu ako bude pozvan, on je odgovorio naravno.
“Stav Crne Gore i moj je tu jasan. Ako treba i prisustvom pokazati pijetet prema žrtvama tog genocida, pa kakav je problem. Naprotiv!”, poručio je Đukanović.