Elma Elfić Zukorlić, druga supruga pokojnog muftije Muamera Zukorića, koji je iznenada preminuo pre tačno godinu dana uoči predavanja na Internacionalnom univerzitetu, sve teže se, kako kaže u emotivnoj ispovesti za Kurir, suočava s tim gubitkom. Otkriva i kako se borila sa intrigama o Zukorlićevom životu, a koje su u javnost isplivale posle njegove smrti, ali i koji je pravi razlog zbog kog je s decom napustila rodni Pazar i da li su i šta od muftijinog nasledstva dobili.
Za ovih godinu dana, i njegova smrt i vaš zajednički život pretvorili su se u špansku ili, što bi neki rekli, tursku seriju… Javnost je saznala i za takozvanu treću suprugu, novinarku Belkisu Crnovršanin. Koliko ste uspeli i da ga žalite, s obzirom na sve intrige koje su isplivale?
– Da, danas je godina dana od muftijine smrti. I kao simbolika, godišnjica meni ništa posebno ne znači. Znači mi činjenica da nakon 365 dana bol ne jenjava. Naprotiv, sve je teže. Prvih meseci nismo se mogli prepustiti bolu i suočiti s gubitkom i činjenicom da smo se zauvek rastali.
Zbog čega tačno? Šta se sve dešavalo u vašem životu?
– Odmah su krenule borbe, i to na svim poljima. Kao da su čekali taj trenutak i svi su se potrudili da nam bude još teži, iako su bili svedoci njegove ljubavi prema meni i deci. Zapravo, to ih je i bolelo i razvilo osećaj inferiornosti i želju za nekim vidom osvete. Kada sam videla da će deca biti najviše povređena, donela sam odluke i napravila rezove.
Kakve?
– Svojoj deci sam objasnila da, kada umre velikan ili osoba koja je doprinosila društvu, institucije u kojima je osoba dala doprinos se potrude da sve ružno zatvori u sehare, a sve dobro koje je dala stavi se u prvi plan. Pošto ovde nije bilo mudrosti, to se nije desilo. Deca i ja smo napravili dogovor da se njihovog oca, i moga supruga, sećamo samo iz perspektive doma koji je bio prepun ljubavi. Bez obzira na to kako u medijima danas izgleda muftijin život, mi smo imali život prepun emocija i lepih sećanja. Deo toga se mogao nazirati kroz javne događaje na kojima smo se uvek zajedno pojavljivali dok su naša deca uvek bila tu negde pored nas.
Kad govorite o muftijinom životu koji je isplivao u javnost, da li tu mislite na informaciju o trećoj supruzi?
– Mislim da bi bilo neumesno da ja govorim imenom i prezimenom o bilo kojoj osobi, posebno jer se pred nekim od njih nalazi budućnost, a u toj budućnosti i materinstvo. Saosećam s njima jer je im je privatni život izložen javnosti. Naravno, ukoliko nekome ne smeta da svoj život izlaže javnosti, ja na to neću imati nikakve komentare. Sebe ni tada, a ni sada nisam videla u tom filmu ili seriji, ma čijeg formata bila. Moj film je bio život s muftijom, vrlo intenzivan i plodotvoran i na privatnom i društveno-političkom planu. Iza svega toga stoje rezultat, kako zajednički, tako i pojedinačni, i to su fakti.
Šta vam je najteže palo?
– Neiskrenost ljudi za koje sam smatrala da imaju elementarne vrednosti, kao i neuspeli pokušaj da našu decu stave u drugi plan. To je nešto što im on nikada ne bio oprostio, pa bila to porodica, saradnici, saborci ili prijatelji. U islamu to nema utemeljenja. No, vreme je najbolji pokazatelj kvaliteta svakog od nas.
Kad govorimo o deci, kako su se oni izborili s gubitkom oca?
– Deca se još uvek bore. Kad se najmanje nadate, zateknete ih negde u nekom kutku kako plaču krijući se, jer brinu za ostale. Ćerka često kaže: “Srce mi je umorno od tuge.” Onda se svi okupimo i u zagrljaju sklupčani dočekamo jutro. Najteže im padaju napadi na mene i to od ljudi koji su nam bili bliski i s kojima nikada nismo imali ni pogrešnu reč.
S decom ste se u međuvremenu preselili u Beograd? Zbog čega ste konkretno odlučili da napustite rodni Pazar?
Otišli smo jer nam je bezbednost bila ugrožena. Prijavljivali smo to policiji nekoliko puta, ali uznemiravanja nisu prestala. Više nismo znali ko su nam prijatelji, a ko ne. Moja deca i ja nismo ni tada bili bez zaštite, a nismo to ni sada. Međutim, nisam želela da ostavim ni malu mogućnost da se nađu u neprijatnoj situaciji. Ljudi su kao suncokreti. Suncokret se okreće prema suncu, a ljudi prema interesu. Mnogi su to u međuvremenu uradili, bez obzira na istinu.
Na Internacionalnom univerzitetu u Pazaru održana je konferencija povodom godišnjice muftijine smrti… Vi niste prisustvovali?
– Nismo bili na konferenciji, nismo bili pozvani. Odgovor zašto smo izbegnuti bi trebalo tražiti od organizatora. Događaj posvećen liku i delu mog supruga bi trebalo da traje najmanje tri dana kako bi se obuhvatila njegova široka biografija kroz rad i delo njega kao muftije, autora, pokretača promena i kao političara.
Govorilo se mnogo u medijima i o imovini pokojnog muftije i nasledstvu. Je l’ imovina podeljena? I šta je pripalo vašoj deci?
– Ne, imovina nije podeljena. Deca još uvek nisu dobila što im pripada od oca. Ja sam muftiji dr Mevludu Dudiću, kao vrhovnom poglavaru, prepustila da on odabere šerijatske pravnike koji će rešiti taj postupak. Moja deca i ja ćemo iz poštovanja prema njemu i Islamskoj zajednici prihvatiti dato rešenje bez prigovora.
O skupu na trgu u Novom Pazaru
Muftija se žestoko borio protiv obeležavanja smrti
Da li ćete biti pozvani na skup koji se organizuje na trgu?
– Nismo pozvani, a i da jesmo, ne bismo otišli. Posebno jer se naš najstariji sin, poput svog oca, drži jasnih islamskih propisa i događaje ovog tipa ne obeležava, posebno ne neki vid pompe zbog godišnjice smrti. Muftija se žestoko borio protiv takvih pojava. Nije ni voleo koncept obeležavanja kroz kaside. Naravno, svako ima pravo da na sebi svojstven način obeleži njegov gubitak.
kurir.rs