Berlin, Beograd — Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber smatra da premijer Aleksandar Vučić treba da ode na komemoraciju u Srebrenicu 11. jula.
Ali treba i da prestane da podržava predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, dodao je Veber.
“Premijer Vučić bi trebalo da jasno i javno kaže da ne podržava politiku režima Milorada Dodika koja podrazumeva pretnju secesijom i stalno podrivanje ustavnog poretka BiH”, rekao je Veber u intervjuu za Danas.
Prema rečima Vebera, to bi otvorilo put da Srbi u BiH dobiju političke predstavnike koji će im omogućiti da vode normalan, pristojan život i put ka procesu dogovora građana i naroda BiH, uz pomoć međunarodne zajednice, do dogovora o novom ustavno-institucionalnom uređenju države koji će zadovoljiti potrebe svih građana.
Upitan kako vidi ponašanje Srbije u odnosu na britanski predlog rezolucije u UN o Srebrenici, Veber kaže da ga ocenjuje kao “očekivano kompromisno rešenje između starih nacionalističkih uverenja Vučića i Nikolića iz devedesetih godina, te savremene političke orijentacije ka EU-integraciji”.
Veber smatra da je londonska vlada u samom nacrtu rezolucije već unapred napravila kompromis ka Beogradu i Banjaluci.
Prema njegovim rečima, tekst najvećim delom već predstavlja depolitizaciju, tj. potpunu relativizaciju ratnih zločina i genocida u Srebrenici i političke odgovornosti, osim u jednom jedinom delu – u insistiranju na pojmu genocida kao pravnoj kategoriji.
“No pokazalo se ono očekivano – da i Vučić i Nikolić kao i najveći deo društva u Srbiji i u Republici Srpskoj (kao i u široj regiji) i dalje “genocid” isključivo razumevaju kao ideološku, ne pravnu kategoriju. Da ironija bude veća – ta ideološka percepcija “genocida” se razvila u socijalističkom sistemu Jugoslavije”, rekao je on.
Na pitanje da li veruje da Srbija i Rusija nisu postigle dogovor o kontrauslugama u vezi s rezolucijom u UN, on kaže da veruje da Beograd nije ozbiljno ni tražio dogovor jer bi se time pozicionirao protiv EU i SAD.
Veber smatra da Vučić treba da ode u Srebrenicu, makar da se suoči sa rezultatima politike koju je i sam svojevremeno zastupao.
“Očigledno sa ovim premijerom ‘pomirenje’ i normalizacija odnosa sa BiH je moguća samo po cenu relativizacije zločina i odgovornosti iz devedesetih godina. Nek tako bude. Čini mi se da je daleko veći problem što to vuče sa sobom nejasnu politiku prema Republici Srpskoj”, kaže Veber.
Odnose Srbije i Republike Srpske ocenjuje kao odnos Srbije i severa Kosova pre izbijanja nasilja u leto 2011. – dugoročno neizdrživo stanje bez političke volje Beograda da se nešto menja dok ne pukne na terenu i nametne promenu politike.
Komentarišući posetu nemačke kancelarke Angele Merkel, on kaže da će Merkelova doći u Beograd sa jasnom porukom da se mora postići dogovor da bi Nemačka dala zeleno svetlo za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.
To je stari, već poznati spisak obaveza, kaže Veber.
“Imam utisak da je okvirni dogovor o ZSO taj deo što koči sporazum o celom paketu. Taj paket bi sigurno bio dovoljan za otvaranje poglavlja. Čini se da je u ovome trenutku jako upitno da li će uopšte doći do još jednog sastanka u Briselu pre dolaska kancelarke u Beograd. Ali kao što sam već rekao – u slučaju dogovora Nemačka vlada će sigurno dati zeleno svetlo”, kaže Veber.
Veber dodaje da je Briselski sporazum samo bio “prvi sporazum o normalizaciji odnosa”, dok celokupni paket uslova Nemačke i ostalih se odnosi na potpunu normalizaciju pre ulaska Srbije u EU, što znači priznavanje, u nekoj formalnoj formi, realnosti postojanja Kosova kao države.
Prema njegovim rečima, problem tzv. Mosta mira napravljen je posle Briselskog sporazuma iz ko zna kojih razloga, ali uz podršku zvaničnika Vlade Srbije, pa niko sad ne može da se žali da je uveden “novi uslov”.
Povodom dolaska novog nemačkog ambasadora u Srbiju, Veber kaže da Ditman poznaje region, posebno Kosovo.
“Mislim da to samo po sebi govori o značaju koji Berlin pridaje odnosima sa Srbijom”, rekao je on, izrazivši nadu da će i Beograd uskoro poslati ambasadora u Berlin.