BEOGRAD – Inflacija u Turskoj dostigla je najviši nivo od 1998. godine, što je problem koji muči predsednika Redžepa Tajipa Erdogana uoči izbora sledeće godine, iako ne pokazuje znakove popuštanja u svom velikom ekonomskom eksperimentu, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija. Turski predsednik rekao je 5. juna da podaci o inflaciji iz maja, kada su potrošačke cene skočile na maksimum u 24 godine, pokazuju da je inflacija sada u opadajućem trendu, ističe Rojters. Obraćajući se članovima svoje vladajuće Partije pravde i razvoja, Erdogan je rekao da njegova vlada radi na ublažavanju ekonomskih nevolja Turaka i da vodi borbu protiv sve većih cena. Podstaknuta padom lire, rastom troškova energenata i ratom u Ukrajini, u maju je inflacija u Tuskoj skočila na 73,5 odsto na godišnjem nivou, pokazuju podaci turske agencije za statistiku objavljeni 3. juna. Zvanična stopa inflacije u Turskoj dostigla je maksimum jer je neortodoksna strategija predsednika Erdogana za upravljanje ekonomijom nastavila da daje negativne rezultate, naglašava Fajnenšel times. Erdogan, kao nepokolebljivi protivnik visokih kamata, naredio je turskoj centralnoj banci više puta prošle godine da smanji troškove zaduživanja, tvrdeći da Turska kreće u novi ekonomski model koji će iskoristiti jeftinu liru i izvozni bum kako bi smanjio inflaciju eliminacijom dugogodišnjeg trgovinskog deficita zemlje. Međutim, naglašava londonski list, čak i pre rata u Ukrajini, kritičari su plan opisali kao visokorizičan ekonomski “eksperiment” koji je rizikovao kolaps vrednosti turske lire i inflaciju. Ruska invazija na Ukrajinu dodatno je povećala izazove turske ekonomije jer je rast globalnih cena uticao na povećanje troškova uvoza energenata i dodatno podstakao inflaciju. Dok je Turska ranije imala brz ekonomski rast zahvaljujući izuzetno labavoj monetarnoj politici, sve veći troškovi života doprineli su eroziji podrške Erdoganu uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora zakazanih za jun sledeće godine, navodi Fajnenšel tajms. S obzirom na to da predstoje izbori u junu 2023, opozicija i mnogi ekonomisti optužili su tursku agenciju za statistiku da namerno potcenjuje nivo inflacije, ukazuje agencija Frans pres. Turska agencija za statistiku objavila je 3. juna zvaničan podatak o povećanju inflacije na 73,5 odsto, ali nije objavila detaljan spisak cena po proizvodu koji služi kao osnova za njene kalkulacije, što je pokrenulo nove sumnje u tačnost zvaničnih podataka. Istog dana kada su objavljeni podaci, grupa za istraživanje inflacije, koju čine nezavisni turski ekonomisti, saopštila je da je inflacija zapravo povećana na neverovatnih 160,8 odsto, što je više nego dvostruko više od zvaničnih podataka. Iako je popularnost turske vladajuće stranke pala na istorijski minimum, Erdoan ne pokazuje znakove popuštanja u svom velikom ekonomskom eksperimentu, dok su se opozicione stranke obavezale da će vratiti političku nezavisnost i kredibilitet centralnoj banci ako dođu na vlast, ukazuje Blumberg. Ipak, Erdogan još uvek nema jasnog rivala za izbore sledećeg juna. Iako se koalicija šest opozicionih stranaka složila se da vrati Tursku u sistem parlamentarne vladavine iz sistema izvršnog predsedništva koji je Erdogan uveo 2018, nisu se još dogovorili oko zajedničkog kandidata. To, kako naglašava Blumberg, ostavlja inflaciju kao najveću pretnju Erdoanovoj skoro 20-godišnjoj vlasti. Istraživanje koje je sprovela anketna kompanija Metropol u maju pokazuje da je podrška javnosti njegovoj partiji pala na 26,5 odsto što je blizu najnižeg nivoa od osnivanja stranke. Podrška Erdoanu iznosila je 44,4 odsto, dodaje Blumberg. Dugo posvećen jeftinom novcu i modelu ekonomskog rasta vođenog gradnjom, Erdoan je pozvao na strpljenje, rekavši da je povišena inflacija globalni problem i da je pad kupovne moći zemlje privremen. Međutim, ističe Blumberg, dok se veći deo sveta suočava s porastom cena povezanih s ratom u Ukrajini i prekidom lanaca snabdevanja zbog pandemije izazvane korona virusom, turski problem inflacije je uglavnom samonametnut. S druge strane, povećanja kamatnih stopa američkih i centralnih banaka drugih zemalja mogla bi dodatno da oslabi liru i pokrene novi skok domaćih cena, signalizirajući da za turske potrošače najgore tek dolazi. indeksonline.rs/Beta