Muhamed je pravnik po zanimanju, a do sada je radio u 24 zemlje na četiri kontinenta, kao vođa projekata Brainswork grupe, projekt menadžer British Councila, lični savetnik predsednika Makedonije Gjorga Ivanova i savjetnik gradonačelnika Tuzle Jasmina Imamovića.
Ovaj, po svemu poseban, mladić trenutno živi i radi u glavnom gradu Austrije, Beču, gde vodi pravne poslove u jednoj građevinskoj kompaniji.
Novinaru agencije Anadolija, kako prenose Vijesti, ispričao je da je jezike počeo da uči sasvim slučajno, kada je kao petogodišnji dečak bio na odmoru sa roditeljima u Grčkoj.
“Sedio sam u hladu i slušao kako gazdarica i njena kćerka razgovaraju o pitanjima svakodnevnog života. Slušao sam njihov razgovor i žena je rekla svojoj kćerki na grčkom, u bukvalnom prevodu, ‘ovo je mašina za veš’. Meni je ta riječ mašina za veš ostala kao prva u sećanju“, prisetio se Muhamed dodavši da se tada rodila želja za upoznavanje stranih jezika.
Za vreme rata u Tuzli je sretao vojnike UNPROFOR-a iz Švedske, Pakistana, Norveške i, iz dečije radoznalosti, „pokupio“ je nekoliko reči na švedskom, urdu i norveškom. Jezike je najviše učio kroz situacije asimilacije, a jedini koji je naučio na kursu bio je jezik znakova.
Rano je počeo da čita i piše, a kao još malom dečaku bilo mu je prirodnije da piše s desna na levo. Roditelji bi u ogledalu čitali ono što on napiše, a i danas beleške na sastancima vodi na hebrejskom ili arapskom jeziku.
Izvrsno govori 12 jezika, toliko da se može služiti svim stručnim terminima, dok razgovor može voditi na još 61 jeziku sveta.
“Po nekoj mojoj definiciji, jezik govorim tečno onda kada mogu da ostvarim samostalnu svakodnevnu komunikaciju, poput one koju imate kad sedite s nekim u autobusu. Jezike koje duže govorim i s kojima se duže družim, poput engleskog, italijanskog, portugalskog, turskog, jesu jezici koje govorim dosta dobro“, rekao je skromno Muhamed, pojasnivši da ga ljudi tokom njegovih čestih poseta Grčkoj pitaju da li je on zapravo Grk jer ima akcenat kao da se rodio u Atini.
Jezik je Muhamedu uvek bio način da bliže upozna ljude iz raznih krajeva sveta.
“Valjda to ima veze i sa detinjstvom u ratu. Tada mi je ostala želja da upoznam što više mogu. Mali je ovaj svet i jako puno je toga što bi se moglo i moralo videti. Tako sam shvatio da ljude treba uvek pokušati razumeti bez prevoda, priče koje ljudi imaju, njihovu istoriju i kulturu razumeti i ispričati bez prevoda“, kazao je ovaj posebni Bosanac, dodavši da mu je poznavanje raznih jezika veoma pomoglo u poslu, ali i prilikom putovanja po svetu.
Širom sveta govori se oko 7.000 jezika, pa Muhamed u šali kaže kako ga prijatelji “zezaju” da poznaje “samo” 73 od toliko jezika u “božjoj bašti”. Ipak, jezike ne broji niti ih organizovano uči.
“Volim imati priliku da razgovaram s ljudima na raznim jezicima. Ali imam veliki broj prijatelja koji tu listu prate. Doslovce hodaju sa tefterima i kad god me čuju da progovorim na drugom jeziku to upišu. Teško bi bilo reći da sve jezike govorim tečno i podjednako dobro”, pojasnio je.
Nivo komunikacije koju može ostvariti na tatarskom, na primer, nije jednak onoj koju vodi na maternjem bosanskom ili na engleskom, turskom, njemačkom, italijanskom… Ali, sve jezike govori dovoljno dobro da poznaje osnove gramatike i fonetike, a na ukupno 73 jezika može ostvariti komunikaciju o osnovnim temama.
Kroz svoj posao pokriva veliku regiju koja se prostire od Švajcarske do Turske, pa je često poslom u Češkoj, Italiji, Grčkoj ili Mađarskoj.
Osnovnu i srednju školu završio je u Tuzli, a kako su ga u vreme početka studiranja privlačile nauke poput japanologije, semitistike i judaistike, najbliža mesta za studiranje tih nauka bili su Beograd i Beč. Univerzitet u Beču je veći i stariji, pa se odlučio da upravo tamo studira.
“Kako sam završio građevinsku školu, radim u građevinskoj kompaniji, a kako sam završio pravo, obavljam posao pravnika. S obzirom na to da veoma volim jezike i volim putovati, upoznavati ljude, druge kulture i zemlje, ovo je idealan angažman za mene”, rekao je Mešić.
Kao i ogroman broj mladih, obrazovanih i uspešnih Bosanaca i Hercegovaca, Muhamed živi i radi van granica svoje zemlje. Kada je odlučio da studira u Beču nije mu namera bila da ostane u austrijskoj prestonici. Ali, od povratka u domovinu odvratio ga je nedostatak sistema koji bi mladima u BiH, na osnovu objektivnih kriterijuma, dozvolio da pokažu, razviju i iskoriste znanje koje poseduju.
“Imamo sistem u kojem je bitno ko je čiji unuk i kako se zove. Gubimo se i sama naša država pati. Nije to samo naš problem. U Rumuniji je i gore od nas. Jako je teško maloj zemlji na Balkanu poput naše da ostvari pravi sistem”, pojasnio je Muhamed i poručio kako čovek može sasvim dovoljno da uradi za svoju zemlju iako fizički nije u njoj.
“Znamo i sami da je situacija u BiH grčevita i tmurna, da postoje problemi koje s jedne strane niko neće da rešava, a s druge strane ne može da rešava. Dok ne nađemo tu neki izlaz, jako teško ćemo imati okolnosti da ekonomski napredujemo”, naglasio je Mešić, izrazivši želju da mu se ukaže prilika da doprinese napretku svoje zemlje.
Muhamed ima priliku da na svojim čestim putovanjima po Evropi i svetu sretne mlade Bosance i Hercegovce kod kojih, kako kaže, vidi želju da učine nešto za svoju zemlju.
„Posebno me veseli to kad su naši ljudi, odakle god da dolaze, dio globalnog napretka, akademskog znanja, istraživanja. Ono što tim ljudima nedostaje je činjenica da BiH na takve ljude oficijalno ne obraća pažnju. Naša nespremnost da budemo drugačiji, da preskočimo hijerarhijske i generacijske granice i da budemo organizovaniji je velika prepreka”, istakao je jezički genije Muhamed.
izvor:B92
