Samo pre nepuna dva meseca Sulejman Ugljanin i Usame Zukorlić formirali su zajedno većinu u Bošnjackim nacionalnom vijeću. Izašli su pred novinare i rekli da su zakopali ratne sekire i dogovorili da će zajednički da deluju na svim nivoima. Potpisali su i sporazum sa usaglašenim principima, što je trebalo da znaci da će im i politicko delovanje biti sinhronizovano sa ciljem realizacije svih delova tog dokumenta.
Ali nije trebalo da prodje dugo vremena da se vidi da je to samo bila predstava za javnost i dogovor o raspodeli fotelja u BNV i ništa više od toga. Najpre je predsednik Mešihata IZ u Srbiji Mevlud ef. Dudić rekao da posao BNV nije da se bavi Islamskom zajednicom i da od proklamovanog ujedinjenja nema ništa, već da se odbegli imami i pučisti mogu vratiti u okrilje legalne i jedine Islamske zajednice. Na tu Dudićevu jasnu poruku, nikakvog odgovora od prozvanih aktera nije bilo. Zukorlić i Ugljanin su je očito ignorisali, a Muhamed Demirović i Senad Halitović, po svemu, pa i u toj ćutnji, prate samo Ugljanina.
Medjutim, drugi slučaj je još ilustrativniji i daleko svežiji. I tu se najbolje vidi kako u praksi funkcioniše zajedničko delovanje i koalicija izmedju SDA i SPP. I sve se događa u razmaku od dva dana. Najpre Usame Zukorlić na sednici skupštine Srbije na kojoj se rasravljalo o Kosovu, traži da se formira Zajednica bošnjackih opština na Kosovu, a Ugljanin sutradan ide u Prištinu, u posjetu Aljbinu Kurtiju i traži za Bosnjake i Albance u Srbiji ista prava koja imaju Srbi na Kosovu. Ovde je zaista teško utvrditi ko je lud, a ko zbunjen. Jedan iz Novog Pazara rešava probleme za Bošnjake na Kosovu i govori u njihovo ime, bez da ga je iko ovlastio da to čini. Bošnjaci na Kosovu imaju svoje političke predstavnike u tamošnjem parlamentu i vladi Kosova, a pored njih živih Usame Zukorlić besedi šta bi za njih bilo najbolje.
Posebna priča je i koliko je sve to nerealno i potpuno neostvarljivo. Bošnjaci na Kosovu su disperzirana i malobrojna zajednica. Za razliku od Srba nisu teritorijalno koncetrisani i žive na teritoriji skoro celog Kosova, u manjim naseljima i selima. U nijednoj opštini ne čine većinu stanovništva. Aljbin Kurti se protivi formiranju Zajednice srpskih opština, iako je to medjunarodna obaveza Kosova koju je prihvatio Hašim Tači. Sporazum o tome je potpisan u Briselu uz medjunarodno posredovanje. Ni deset godina od tada, ZSO nije formirana jer se Kurti protivi da lokalne samouprave imaju etnički predznak. Amerikanci kažu da se ona mora formirati i čitav nemačko-francuski plan o Kosovu može da propadne zbog Kurtijevog protivljenja ZSO. I na to dodje još Usame Zukorlić koji pored ZSO traži i ZBO. Eskobar i Lajčak će biti “oduševljeni” čuju ovakvu genijalnu ideju.
Njegov koalicioni partner Sulejman Ugljanin nije bio toliko kreativan. On je samo seo u kola sa svojim poslanicima i Šaipom Kamberijem i otišao do Prištine kod tog istog Kurtija. Ali on od njega ne traži ZBO na Kosovu, već da mu pomogne da se formira ZBO u Srbiji. To što ide kod Aljbina Kurtija nije ništa čudno, jer je on ostao jedini Ugljaninov saveznik i partner, pošto za svoje stavove ne može više dobiti podršku ni u Sarajevu ni u Istanbulu. Naravno, da je Kurtijev interes da prebaci lopticu u dvorište Beograda i da im poruči: “ako ćete vi ZSO ovde, onda cete je imati i u Srbiji”. To što od toga neće biti ništa, nije Kurtijev problem, važno je da dobro i logično zvuči. A Ugljanin ionako ništa ne razume. Samo je bitno da se slika sa Kurtijem objavi, da malo nervira javnost u Srbiji, da se pokaže da se on bori za Bošnjake. Kao što se borio 30 godina. I šta je rezultat te borbe. Jedno veliko ništa. Kao što ni od ove posete neće biti ništa.
A. Ramusović