U Novom Pazaru iskorišćeno samo 30 odsto proizvođačkih kapaciteta

0
349

Tekstilna industrija oduvek je bila okosnica privrednog razvoja novopazarskog kraja, a već gotovo tri decenije Novi Pazar je prestonica proizvodnje džins odeće. Za to vreme novopazarski proizvođači su prešli put od proizvodnje “original falsifikata” svetskih brendova do sopstvenih marki džinsa

Sada iz novopazarskih pogona na tržište odlazi više od 30 domaćih robnih marki. Godine recesije uzele su svoj danak i od tekstilaca, pa je broj onih koji su se bavili proizvodnjom odevnih predmeta od teksas platna prepolovljen. Sada se tim poslom bavi 155 firmi u kojima je uposleno između 6.000 i 8.000 radnika, ali broj radno angažovanih zavisi od sezone. To praktično znači da se upošljava veći broj radnika, poslodavci tvrde po ugovoru o delu, kada se na tržište “izbacuju” novi modeli i kolekcije. – Situacija u našoj tekstilnoj industriji nije loša, ali je daleko od dobre. U nekoj smo zlatnoj sredini. Najveći problem predstavlja izlazak na inostrano tržište, jer to zahteva stalna istraživanja i velika ulaganja, a mi toliko novca nemamo – ovako situaciju u Novom Pazaru ocenjuje menadžer klastera Asocijacije tekstilaca (ASTEX) Nermin Balija.

Klaster ASTEX je pet godina uživao veliku podršku USAID. Ovaj donator je obezbeđivao polovinu sredstava za istraživanja inostranog tržišta, nastupe na sajmovima, organizovao stručna usavršavanja i pomagao u kupovini savremene opreme. Kad je ovaj program završen, tekstilci su se suočili sa teškoćama u poslovanju, dok su najsavremeniji proizvođački kapaciteti iskorišćeni samo 30 odsto. Svi proizvođači imaju svoje proizvodne pogone u čiju izgradnju su uložili sopstvena sredstva, a samo 11, od ukupno 155 tekstilaca, ima standarde ISO9001. Novopazarski proizvođači džinsa sav repromaterijal uvoze iz inostranstva, pri čemu čak 70 odsto robe stiže iz Turske, a potom iz Grčke i Pakistana.

Prema podacima gradske uprave, instalisani kapaciteti za preradu teksas platna su 15 miliona metara, a kad je reč o proizvodnji i doradi, to je 20 miliona komada godišnje. Treba, takođe, naglasiti da proizvođači tekstila raspolažu najsavremenijom opremom za doradu (kamenovanje, brušenje i peskarenje) teksas platna. Proizvođači džins odeće na raspolaganju imaju 32 savremeno opremljene kamenjare. Bez strategije razvoja tekstilne industrije – Najveći deo proizvodnje, preciznije oko 65 odsto džins odeće, plasiramo na tržišta Rusije, zemalja EU i regiona. Od toga čak 50 odsto nudimo kupcima iz BiH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Slovenije. Prema našim podacima, dnevno se proizvede po 29.966 farmerica. Proizvodi su kvalitetni i prate modne trendove – ističe menadžer klastera Asocijacije tekstilaca (ASTEX) Nermin Balija i konstatuje da bi rad u ovoj oblasti bio lakši kada bi država imala strategiju razvoja tekstilne industrije.

izvor: Danas