U nedostatku argumenata neistina postaje Muamerovo oružje!

1828

Da ne poznajemo manire Muamera Zukorlića, njegovu bahatost, primitivizam, aroganciju i grubost, kao i korištenje teških reči, neistine i obmane u optuživanju ljudi čudili bi se sirovosti i ogvanosti u onome što je na reakciju oglašavanja Seada Šaćirovića iznio na svojim portalima i medijima.

Od njega ništa nije za ne očekivati, jer se potresao odlaskom najbojih kadrova, onih ljudi koji su održali njega i njegovu instituciju i poznati su u čaršiji kao skromni, časni i pošteni. Hrabri naravno, a to najviše boli.

Primećujemo da je Muamer posebno raspoložan u napadanju Šaćirovića, a da nije bio takav kada su neki drugi ljudi, članovi njegove familije otišli od njega, zbog nemogućnosti da se nose sa bahatošću, pritiscima i stalnim svađama i napetošću. Narod ništa ne zaboravlja, a posebno ne svoje junake.

Muameru smeta sposobnost Šaćirovića kojega je hvalio na sva usta onda kada je činio sve da Zukorliću bude po volji, pa i one poslove za koje javnost ne zna, ili ih samo naslućuje. Udarna pesnica Zukorlićevog sistema, čovek od strogog poverenja, osoba sa kojom je bilo lako sarađivati, ličnost koja je rešavala sve probleme, od Mura 2004. do onih vezani za tzv. vehabije u Arab džamiji, pa odbrane Islamske zajednice, Altun Alem džamije, te prema našim saznanjima i otimanja Novo Pazarske banje, zgrade Grmije, placa na Gazilaru, placa na Paricama gde se gradi nekakvo Muamerovo obdanište, izjava za medije koje niko nije smio dati do Šaćirović, do tajnih zadataka rađenih samo za “šefa” o kojima javnost još ništa ne zna, a trebala bi znati.

Naravno, da narod zna ko je i šta je Šaćirović. Nije tajna niti se od javnosti mogu skriti brojni džipovi, vile, kuće i stanovi. Najnovije stanove je Zukorlić kupio svom sinu i kćerima, svima po jedan veliki stan. To se ne može skriti od javnosti. Verovatno je Šaćirović dobar mađioničar pa svoje bogastvo skriva u rukavu, i sa sobom nosi džipove, i stanove, i vile, a sve to kupljeno od te kako reče Mumer “jedne od najvećih zarada.” Para štulja, i ne može se kriti, očit primer je Zukorlićevo bogatstvo i imovina.

Nije tajna da Muamer i sva njegova familija imaju redovna osiguranja a da radnici Mešihata to nisu imali skoro deceniju, i da je kako saznajemo i Šaćirović jedan od njih. Sve je proverljivo u nadležnim službama. 

Odgovor na Muamerov krik i vapaj treba tražiti u situaciji da on najbolje zna koliko može, vredi, znanja ima onaj kojega je hvalio u medijima, nazovao ga i svojim sinom, jer mu je bio odaniji i poslušniji od svoga brata. Sećamo se i situacije kada su specijalci upali u kuću Zukorlića, tada je Šaćirović sa jos par ljudi išao na puščanu cev da brani i štiti svog šefa. Zna Muamer koliko Sead može i kakav ugled ima zato vrišti u bolu koji ga ne popušta od kada je ovaj rešio da napusti obmane i zablude hedonističkog uživaoca.

Da Zukorlić prelazi granice ukusa, da ima nezajažljiv svađalački nagon, kao i potencijal u izošenju neistine pokazuju drski i arogantno neistiniti napadi na one koji su mu služili i zaslužni su za ono što on jeste.

Kamo sreće da su Šaćirović, Makić, Midović i ostali još ranije otkazali svaki vid podrške Zukorliću, verovatno bi u takvoj situaciji on još prije izgubio kompas i otkrio svoje pravo lice. Ovako i Šaćirović treba da se zapita kolika je njegova odgovornost u stvaranju i gajenju, po Bošnjake i sve građane, štetnog lika, punog negativnosti i nadmenosti.