Novi Pazar – Postoji narodna izreka “ko o čemu vojnik o skraćenju a kurva o poštenju”. Ova bi se izreka, u predvečerje izbora u Srbiji, mogla proširiti da o poštenju pričaju lopovi, o ljudskim pravima pričaju gejevi a o slobodi pričaju robovi.
Sve ove kategorije mogle su se vidjeti na predizbornom skupu na Trgu Gazi Isa-bega u organizaciji koalicije LDP-BDZS, a robovi su bili najbrojniji. Bilo je tu i manipulanata, prevaranata, šibicara, sitnih duša, interesdžija, ahmaka i mazluma, bilo je i onih koji iskreno vjeruju u tu priču, ali su robovi izdominirali.
Zukorlićevi robovi koje on drži u robovskom i podaničkom položaju. Zukorlićevi robovi koje je on okovao radnim mjestima, platama, zvanjima, titulama, položajima i funkcijama. Zukorlićevi robovi koji pod teretom bukagija koje nose ne smiju da misle svojom glavom, a i ako misle nikada to svoje mišljenje ne smiju javno da kažu, dobili su sahat vremena da izdalahaju, da se izviču, da izgalame i istresu iz svoje čemerne lubine sve ono što godinama gomilaju
Riječ koja se na skupu najviše puta čula u svim svojim oblicima, pored poštenja i ljudskih prava, bila je sloboda-oslobođenje. Samo ne slobodni ljudi imaju toliku žeđ za slobodom. Samo ne slobodni ljudi toliko vape i mole da budu oslobođeni. Samo ne slobodni ljudi ne vide da je njihov tamničar Muamer Zukorlić. Oni sve druge optužuju a robovlasnika i nasilnika vole. Sindrom zaljubljivanja žrtve u dželata psiholozi su odavno opisali i objasnili, a dželat vešto manipuliše žrtvama i nudi im slobodu na dugom štapu.
Kako je Zukorlić uspeo da porobi ove ljude? Jednostavno, izolovao ih je. Isključio ih je iz stvarnog i realnog života i zatvorio ih u sektu zvanu “muftijini ljudi”. Napravio je podjelu “Mi” i “Oni”, gdje su “Mi” najbolji i zlatni, a “Oni” su zli i nevaljali. Preko svojih medija ispirao im je mozgove. Svakog dana im je govorio vi ste porobljeni, ali im nije govorio da ih on porobljava. Zabranio im je kontakt sa slobodnim ljudima da se virus slobode ne bi proširio i na njih. U maniru diktatora iz Južne Koreje, Sirije i drugih komunističkih zemalja gradio je kult vođe i lažne elite, koja nije elita, ali mu zarad svojih privilegija, pomaže da upravlja robovima.
Oni porobljeni veselici na Trgu, koji su tako iskreno klicali slobodi, koliko god da ih je bilo, nisu ni svjesni da samo par koraka od Trga na kojem robovi veličaju dželata, žive desetine i stotine hiljada slobodnih ljudi. Žive ljudi koji su sposobni, kreativni, slobodni, misleći, žive ljudi koji rade, obrazuju se, govore bosanski, klanjaju se Allahu dž.š., žive ljudi koji se međusobno druže, smiju, upoznaju, posjećuju, razmenjuju ideje, stavove i mišljenja. Žive normalni i slobodni ljudi kojima Muamer Zukorlić nije potreban da bi funkcionisali a Muamer im je važan koliko i lnjski snijeg.
Za žaljenje su svi porobljeni ljudi na svijetu, a posebno su za žaljenje Zukorlićevi robovi koji u dvadeset i prvom vijeku dobrovoljno, za rad sitnih privilegija, pristaju na robovski status. Razumljiv je njihov vapaj za slobodom u sahatu kad ih Zukorlić izvede na Trga da se malo izgalame. Robovi samo o slobodi pričaju, a gejevi o kršenju ljudskih prava.
