Istraživanje Univerziteta u Merilendu sprovedeno nad 1000 studenata širom sveta pokazalo je koliko je teško ne biti na socijalnim mrežama i biti van toka informacija. Studenti su bili pozvani da se na 24 četiri časa isključe sa interneta.
Istraživanje je donelo zastrašujuće rezultate. Zaključak je da će uskoro svi biti prisutni na mreži neprekidno.
Grčki novinar Dimitris Rigopulos zapitao se da li je u stanju da izdrži pomenuti izazov koji je nazvan “The world unplugged study”.
Za sve one koji su kao i on odrasli pre pojave interneta, na prvi pogled izgleda moguće da se odreknu prisustva na mreži.
Eksperimentišući na sebi i svojim prijateljima, koji kao ni on ne ulaze u generaciju “potonulu u matriks”, došao je do zaključka da nikom ne pada lako da apstinira od mreže.
Najpre su nastupila refleksna posezanja za internetom i odgovorima sveznajućeg Googlea,rad je postao otežan, svet kao da se izmicao sa svojim događajima, ali se primicao neki davno zaboravljeni mir.
Neki su naveli duge letnje raspuste i druženje, drugi su ponovo pronašli pokojni televizor tek da smanje zavisnost od pokretnih slika. Neki su se setili svojih misli koje je bilo zanimljivo pregledati, pa čak i zapisati.
Ono što je zanimljivo je da su “isključeni ljudi” bili oni koji su tako živeli do pre samo deset godina, tridesetogodišnjaci, oni koji su živeli te raspuste pod suncem i na vetru, a ne neki starci lišeni kompjuterske veštine.
Romanos Gerodimos, takođe Grk, učestvovao je u eksperimentu koji je sproveden nad studentima iz Velike Britanije “The World Unplugged in the UK”.
On je kao najdrastičnije primere otuđenosti izdvojio mlade ljude koji su zbog britanskog načina života izuzeti iz stvarnog sveta i okrenuti sobi i ekranu pred sobom.
Njihova usamljena soba bila je i igralište i izlazak i arena svih iskustava, a sve zajedno jedna učmala rutina.
Jednom uključeni u “The World Unplugged” ispitanici su ulazili u tri faze eksperimenta. U prvoj su na 24 časa bili izvedeni iz mreže. Telefon i knjige bili su dozvoljeni.
U drugoj fazi morali su da napišu esej u kojem bi opisali svoje iskustvo u vremenu lišenom interneta, kao i svoje mišljenje i probleme koje su primetili u tom svetu, ali i boljitke, ukoliko ih je bilo.
Treća faza bila je pretežno usmerena na saznanja iz eksperimenta. 1) Najviše je bilo konstatacija zavisnosti od interneta. 2) Većina nije uspela da dovrši eksperiment. 3) Mnogi su svoj mobilni uređaj videli kao produžetak sebe. 4) Tehnologija nije navika, već najvažnije sredstvo oko kojeg je organizovan socijalni život. U ostale zaključke ulazi iskustvo samoće, besmisla, nezainteresovanosti za iscrpnije informacije, vest je i status na Fejsbuku, mejl je za starce…
Svi ostali koji se ne smatraju izgubljenima, ali ipak u velikoj meri navučenim na mrežu, mogu se povesti za sistemom detoksikacije velikog grčkog poznavaoca interneta Manolosa Andriotakisa, koji kao ključne navodi prve dane skidanja sa interneta “na suvo”.
– Prvi dani su najteži, tvrdi on. Morate odoleti i najmanjem iskušenju. Ako pokleknete pred mejlom ili pogledate vesti, morate sve iznova. Kada isterate prvi dan, biće sve lakše – navodi Grk.
Andriotakis je nakon 17 dana osetio ponovno zadovoljstvo sagledavanja sopstvenih ideja, otvorenog prostora, drugačije organizacije vremena.
Jedan predivni svet koji poznajemo, koji je tamo napolju, izvan okvira ovog ekrana i njegove instant pažnje postoji i kad ne gledamo.
Izvor: Telegraf