U Novom Pazaru tuberkuloza je otkrivena kod devetoro dece, a u toku su testiranja njihovih kontakata. Obolela deca su prethodno vakcinisana a njihovo stanje je stabilno i bez komplikacija.
Otkud tuberkuloza među decom, koliko je česta u Srbiji i kako se leči neka su od pitanja na koja je za Danas odgovarala prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti, koja je dobar deo karijere posvetila upravo lečenju tuberkuloze.
Šta se desilo u Novom Pazaru? Kod devetoro dece, školskog i predškolskog uzrasta, iz četiri novopazarske porodice, dijagnostikovana je tuberkuloza, preneo je RTS.
Zdravstveni radnici su ovo širenje tuberkuloze nazvali „porodičnom epidemijom“, istakavši da nema mesta za paniku.
„Porodična epidemija“ tuberkuloze proglašena je pred novogodišnje praznike, a informacija je obelodanjena petnaestak dana kasnije.
Prim dr Slavica Plavišić kaže da je Novi Pazar endemsko područje gde je uvek bilo dosta tuberkuloze.
– Radi se o području gde se manje dece vakciniše i gde su češće mnogočlane porodice koje su glavni izvor zaraze. Dovoljno je da neki stariji član porodice ima tuberkulozu, a da su deca u čestom i dugotrajnom kontaktu, pa da i sama obole čak i ako su vakcinisana. Nisu neobične situacije da starija osoba kašlje, da se to pripisuje starosti, dok se zapravo radi o tuberkulozi, i da se deca tako zaraze – navodi sagovornica Danasa.
Safet Ganić, epidemiolog novopazarskog zavoda za javno zdravlje, objasnio je za RTS da je stanje devetoro dece iz tog grada kod kojih je otkrivena tuberkuloza stabilno i bez komplikacija, jer su svi vakcinisani po rođenju i primaju redovnu terapiju.
Kako izgleda tuberkuloza kod dece? Ganić je kazao i da su simptomi kod obolele dece bili tipični i da su to bili temperatura, gubitak telesne težine, kašalj, simptomi gripa koji su trajali više od 15 dana.
– Kod dece koja su otkrivena naknadnim testiranjem, siptomi su bili bezazleni, skoro da nikakve simptome nisu imali, objasnio je Ganić.
S druge strane dr Plavšić objašnjava da je kod mlađe dece dijagnostikovanje tuberkuloze otežano.
– Simptomi bolesti su kod dece isti kao kod odraslih, ali se radiološka slika razlikuje. Glavna teškoća u dijagnozi tuberkuloze kod dece je vezana za dokazivanje bacila tuberkuloze u sputumu ili kulturi, s obzirom da najveći broj dece sa aktivnom tuberkulozom ne izbacuje bacile u spoljašnju sredinu (nemaju bacilarnu bolest) i retko su infektivna – objašnjava dr Plavšić.
Ona dodaje da u poređenju sa odraslima, „deca retko imaju kaverne, odnosno šupljine u plućima ispunjene gnojem i raspadnutim delovima tkiva (u manje od šest odsto slučajeva)“.
– Deca takođe malo kašlju, a kada se kašalj javi, najčešće je nedovoljno snažan da se izbace bakterije u iskašljanom aerosolu. Pošto je dobijanje uzoraka za analizu i postavljanje dijagnoze TB kod dece otežano, nekim slučajevima dijagnoza se postavlja na osnovu visoke verovatnoće bolesti, na osnovu kliničke slike i radiološkog nalaza a ne na osnovu direktnog dokaza prisustva izazivača – navodi dr Plavšić.
Deca obolela od tuberkuloze leče se u KBC „Dr Dragiša Mišović“, a pošto je lečenje dugotrajno od tri do šest meseci, obezbeđeno im je i redovno praćenje nastave.
– Lečenje TB kod dece je slično kao kod odraslih, samo se doza lekova prilagođava njihovoj težini – dodaje dr Plavšić.
Koliko je česta tuberkuloza u Srbiji? Podaci pre pandemije pokazuju da je 2019. godine u Srbiji registrovano 623 slučaja obolevanja od tuberkuloze, te je notifikaciona stopa bila 9.02 na 100.000, što je nešto manje od stope u Evropskoj uniji od 10.2.
U samoj Evropskoj uniji postoje velike razlike između zemalja – pa tako dok se na Islandu registruje 2.3 slučaja na 100.000 stanovnika, u Rumuniji je ta stopa 62.5 na 100.000.
Ono što je primetno jeste da je broj obolelih od tuberkuloze iz godine u godinu sve manji u Srbiji, a manji je i broj umrlih.
Tokom 2019. devet smrti je bilo dovedeno u vezu sa tuberkulozom.
Dr Slavica Plavšić navodi da iako je pad broja obolelih evidentan iz godine u godinu tuberkuloze ima i dalje mnogo više nego što se misli i što se govori o tome.
– Tako već decenijama znamo za neka sela u kojima postoje tzv. klasteri, tj. porodice u kojima je uvek jedan ili više članova bolestan.
I pored intenzivnih napora sanitarne inspekcije, patronažnih službi itd. neki ljudi odbijaju lečenje ili se ne leče dovoljno dugo i pravilno i tako ugrožavaju svoj život i zdravlje i živote svojih članova porodice – upozorava dr Plavšić.
Ona objašnjava da je postojao cilj da se tuberkuloza eliminiše u celom svetu do 2000. godine ali da se to nije desilo pre svega zbog širenja HIV-a.
– Mi sada nemamo strpljenja i mislimo da kovid traje beskonačno dugo. Lečenje tuberkuloze međutim treba da posluži kao primer strpljivosti, upornosti i dugotrajnosti. Bez svega toga ne bismo stigli dovde. Ono što je napravilo problem i stalo na put tome da se tuberkuloza iskoreni je HIV infekcija. Kod skoro svih pacijenata obolelih od HIV-a pojavljuje se i tuberkuloza. Radi se o tome da svi mi imamo bacile tuberkuloze u sebi, a da na to da li će se neko i razboleti utiče imunitet. Ako oslabi imunitet, a posebno ako smo u porodičnom kontaktu sa velikom količinom bakterija, dolazi do obolevanja – navodi dr Plavšić.
Simptomi tuberkuloze U ranijem autorskom tekstu o tuberkulozi dr Plavšić je objasnila da kod tuberkuloze „zaraza ne znači i bolest, a samo kod deset odsto onih koji se inficiraju, razvija se i bolest- aktivna tuberkuloza“.
– Da li će do zaražavanja i oboljevanja doći, zavisi s jedne strane od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom – napisala je dr Plavšić.
Ona je objasnila da su najčešći simptomi tuberkuloze nespecifični i da mogu dugo da budu minimalno izraženi, pa se pacijenti i ne javljaju lekaru.
– Zato je ovo vrlo podmukla bolest. Najčešći simptomi su: malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, uz kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi. Otežano disanje može biti prisutno ako je bolest uznapredovala, a bolovi u grudima se javljaju ukoliko je zahvaćena plućna maramica. Ako su zahvaćeni drugi organi, bolest se manifestuje tegobama vezanim za njih – navela je dr Plavšić.
Ona je dodala da je preporuka da se kod svih osoba koje kašlju duže od tri nedelje uradi rendgenski snimak pluća da bi se isključila tuberkuloza ili neka druga plućna bolest. Iskašljavanje krvi je često razlog koji pacijenta odvede lekaru.
Danas