Nelson Mandela (95) je bio možda jedini državnik kojeg je iskreno cenio ceo svet – veliki čovek i veliki političar u isto vreme.
Mandela je bio predsednik Južnoafričke Republike, od 1994. do 1999. a decenijama prethodno lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) simbol i centralna ličnost borbe protiv aparthejda.
Rođen je kao Rolihlahla Mandela u julu 1918. godine u plemenskoj vladarskoj porodici Tembu, u selu Mveze, u oblasti koja danas pripada južnoafričkoj pokrajini Istočni Kejp. U vreme aparthejda njegov rodni kraj bio je sastavni deo Transkeja.
Reč je o nominalno suverenim entitetima, ranije bantustanima, koje je bela aparthejd uprava osmislila kao solomonsko rešenje za problem upadljive brojne premoći urođeničkog stanovništva nad belcima. Formalno, Afrikanci su bili građani tzv. Bantu država, a ne same Južnoafričke republike.
Nakon smrti oca brigu o njemu preuzeo je poglavar Tembua, njegov ujak, koji ga je zapravo odredio za naslednika.
BORBA PROTIV APARTHEJDA
Još tokom studija pojavljuje se kao predvodnik demonstracija pa je otuda bio prisiljen da koledž u Jahanesburgu pohađa kao vanredni student prava. Pažljivi biografi zabeležili su da su mu omiljeni doručak u to vreme bile ovsene pahuljice, sa svežim voćem i mlekom.
Godine 1947. izabran je za generalnog sekretara Lige mladih, a pet godina potom, kada je pozivao na masovni protest povodom proslave 300-godišnjice dolaska prvih evropskih doseljenika u Kejp osuđen je na devet meseci prisilnog rada u zatvoru.
Pokušaj da mu se oduzme advokatska dozvola sprečio je ipak Vrhovni sud. Pedesetih godina često menja mesta boravka, napušta zemlju, hapšen je. Zatvoren je 1960. godine posle zabrane ANC, ali je sudski proces u kojem je bio optužen zbog veleizdaje završen iduće godine, kada Južna Afrika postaje republika. Svi optuženi pušteni su uz kauciju.
Do 1961. tadašnja Južnoafrička unija bila je sastavni deo Komonvelta i priznavala je britansku krunu. Tri godine kasnije Mandela je osuđen na doživotnu robiju, a kaznu je služio u tri različita zatvora. Godine 1980. u inostranstvu je počela međunarodna kampanja za Mandelino oslobađanje koja je kulminirala 1988. godine na koncertu na londonskom Vembliju, kada je 72.000 ljudi pevalo pesmu Nelson Mandela Slobodan. Koncert su pratili milioni gledalaca.
SLOBODA I PROMENA JUŽNE AFRIKE
Posle nešto više od 27 godina provedenih u zatvoru, oslobođen je 1. februara 1990. godine. Nobelovu nagradu za mir dobio je 1993, a godinu dana kasnije postao je prvi crni predsednik Južne Afrike. Najveći problem za vreme petogodišnjeg mandata bio je ogroman broj siromašnih, ali i kako popraviti međunarodni imidž zemlje. U tom smislu Mandela je uspeo da ubedi multinacionalne korporacije da ostanu i investiraju u Južnoj Africi.
Godine 1997. prilikom posete tadašnjem predsedniku Libije Moameru El Gadafiju, koji se u to vreme nalazio u potpunoj izolaciji, zapitao se, prilikom obraćanja:
Kako se usuđuju da imaju takvu aroganciju da nam diktiraju gde mi treba da idemo i s kojim zemljama da budemo prijatelji. Gadafi je moj prijatelj. Podržavao je borbu protiv aparthejda kada smo bili sami i kada su ovi koji danas žele da spreče moju posetu bili naši neprijatelji. Oni nemaju nikakav moral.
Mandela se u javnosti nije pojavljivao od Svetskog prvenstva u fudbalu 2010. godine. Njegovo ime u međuvremenu je pominjala i manekenka Naomi Kembel, koja je pred haškim sudom za zlocine u Sijera Leoneu, izjavila, da su joj 2007. godine dvojica ljudi pokucala na vrata u sred noći, nakon jedne večere u Pretoriji čiji je domaćin bio Mandela, a kojoj je prisustvovao i Čarls Tejlor, bivši predsednik Liberije.
Oni su joj, kako je manekenka rekla, predali prljave kamenčiće (dijamante) – Tejlorov dar. Tejlor je sredinom 2012. osuđen na 50 godina zbog zločina u Sijera Leoneu. Mandelina knjige poput Konverzacije sa samim sobom, doživele su brojna izdanja širom sveta, na čak dvadesetak jezika.
Kada se 1999, pet godina koliko je bio na čelu zemlje, povukao iz političkog života vratio se u rodni Istočni Kejp, gde je uglavnom boravio daleko od očiju javnosti.
Posle zvaničnog odlaska u penziju, njegovi javni nastupi uglavnom su bili u vezi sa radom dobrotvorne Fondacije Mandela, koju je osnovao. Na svoj 89. rođendan formirao je grupu od vodećih svetskih ličnosti kako bi ponudile svoje znanje i savete i u vezi sa najtežim svetskim problemima. Odigrao je i ključnu ulogu u donošenju odluke da Južna Afrika bude domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2010, kada se pojavio na svečanom zatvaranju.
U novembru 2012. u opticaju se pojavila južnoafrička novčanica sa njegovim likom. Mesec dana kasnije primljen je u bolnicu zbog problema s plućima i opšte slabosti, a tokom Božićnih praznika operisan je zbog kamena u žuči, nakon čega je imao još tri hospitalizacije uključujući i ovu, kada je pre tri nedelje smešten u bolnicu zbog plućne infekcije.
VELIKI ČOVEK MOŽE BITI VELIKI POLITIČAR
Mandela je bio prvi južnoafrički predsednik koji je izabran na potpuno demokratskim izborima. Stekao je počasne titule na više od 50 međunarodnih univerziteta. Vladavina prava, sloboda govora, slobodni i pošteni izbori – to je ono što je Mendela ostavio u dragoceno nasleđe svojoj zemlji i svom narodu.
Trijumfalni odraz Mandelinog dela vidi se u političkom sistemu koji, 19 godina nakon što je došao na vlast, ostao stabilan koliko i autentično demokratski.
Mandelino mesto u istoriji postojanije je od bilo koje političke konstrukcije, a dublje nasleđe “afričkog Linkolna” leži u primeru koje je ostavio budućim generacijama.
Mandela je, baš kao i nekadašnji američki predsednik Abraham Linkoln, izveo redak istorijski podvig ujedinjenja oštro podeljene zemlje, pozivajući na zajedničku čovečnost, a ne, kao što obični političari to čine, ističući različitosti i podstičući antagonizam.
Svoje najvrednije lekcije naučio je iza rešetaka, zatvor ga je oblikovao i tamo je naučio da potisne gnev i osvetničke porive, tamo je naučio da beli i crni imaju daleko više zajedničkog nego različitog, naučio je šta znači opraštati i biti velikodušan, a pre svega da je poštovanje oružje političkog ubeđivanja moćno koliko i bilo koje vatreno oružje.
Mandela je ostavljao isti utisak na praktično svakog koga bi upoznao, pa i na svoje neprijatelje, koje je istog časa razoružavao svojim širokim i toplom osmehom, ljubaznošću, poznavanjem istorije bele Južne Afrike i osetljivošću na njene strahove.
I na kraju, ono najvažnije – ikona koju je cenio ceo svet pokazala je da je moguće biti veliki čovek i veliki političar u isto vreme, da poštovanje prijatelja, ali i neprijatelja može da vas odvede daleko i da ništa ne remeti kombinaciju velikodušnosti i moći.
KLJUČNI DATUMI IZ MANDELINOG ŽIVOTA
1918. – Rođen u julu u istočnom Kejptaunu
1943. – Priključio se Afričkom nacionalnom kongresu
1947. – Izabran za generalnog sekretara Lige mladih
1952. – Počeo sa advokatskom praksom
1956. – Optužen za veleizdaju, ali je optužba odbijena
1962. – Uhapšen i osuđen za sabotažu na pet godina zatvora
1964. – Ponovo optužen i osuđen na doživotnu robiju
1990. – Pušten na slobodu
1993. – Dobio Nobelovu nagradu za mir
1994. – Postao prvi crni predsednik u Južnoafričkoj republici
1999. – Po isteku predsedničkog mandata rešio da se ne kandiduje
2001. – Dijagnostifikovan mu rak prostate
2004. – Povukao se iz javnog života
2007. – Osnovao The Elders grupu
2010. – Poslednji put u javnosti pojavio se na ceremoniji zatvaranja Svetskog prvenstva u fudbalu.
sandžakhaber / izvor: blic.rs
