Krizni štab je danas doneo odluku da se sa jednom dozom AstraZeneke može ući u Srbiju bez PCR testa i karantina. Tom prilikom sekretar Zoran Gojković rekao je da je “jedna doza AstraZeneke” izjednačena sa dve doze kineske, ruske i Fajzerove vakcine. Ta odluka, ipak, nije utemeljena u stručnim mišljenjima.

“Moći će bez testa i karantina da uđu u Srbiju ukoliko su vakcinisani vakcinama iz Republike Srbije. Potpuna vakcinacija podrazumeva dve doze ‘Sputnjika’, dve doze ‘Fajzera’, dve doze ‘Sinofarma’. S obzirom da Astra Zeneka za sad ima jednu dozu, podrazumeva se da je jedna doza u ovom trenutku u ravni sa ove tri vakcine koje zahtevaju dvostruku imunizaciju”, rekao je Gojković.

Sa druge strane, dr Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu, u izjavi za Nova.rs, ističe i pojašnjava da jedna doza Astra Zeneke ne znači isti nivo zaštite kao dve doze drugih vakcina.

“Osobe koje u primile Fajzerovu i Sputnjik V smatraju se potpuno zaštićenim dve nedelje posle druge duze. Kineska vakcina svoju efikasnost, takođe, ispoljava u tom perodu. Za AstraZeneku upečatljivo je to da period imeđu dve doze ne iznosi tri nedelje, kao kod drugih vakcina, nego iznosi 12 nedelja. Taj interval se preporučuje zato što se pokazalo da što je duži period između prve i druge doze, to je AstraZeneka efikasnija. Da oni smatraju da je prva doza dovoljna, oni drugu dozu ne bi ni davali. Postoji određen stepen zaštite i posle prve doze Astra Zeneke i to četiri nedelje posle prve doze, ipak, taj stepen zaštite nije merljiv sa efektom zaštite, na primer, Fajzerove vakcine posle druge doze”, objašnjava doktor Stojanović.

Gojković je, inače, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije, pa je to, možda, jedan od razloga zbog kojih nije dovoljno precizno pojasnio dejstvo i stepen zaštite AstraZeneka vakcine.

“Možda je mislilo da postoji neki stepen zaštite dovoljan da bi ljudi mogli da pređu granicu, ali mi ne možemo da govorimo o ekvivalentom stepenu zaštite jedne doze Astra Zeneka Vakcine i dve doze, recimo, Fajzerove ili Sputnjik V vakcine”, pojašnjava naš sagovornik.

Jedna doza AstraZeneke će možda biti dovoljna da pređete granicu bez PCR testa i karantina, Ipak, zabrinjava podatak da se studenti u Kragujevcu nisu odazvali na vakcinaciju tim cepavom. Nije se pojavio ama baš nijedan mladi akademac. Pretpostavljamo da je jedan od razloga za to strah od nedavnih vesti koje su ukazivale na vezu te vakcine i pojave trombova, pa su neke zemlje i prekinule imunizaciju tom vakcinom.

Doktor Stojanović objašnjava da nema razloga za takvu vrstu zabrinutosti.

“Istraživači su u toku ispitivanja bezbdnosti vakcine AstraZeneka uočili da kod određenog broja ljudi postoji sklonost ka stvaranju trombova i komplikacija usled toga. Kada su to primetili oni su zaustavili davanje vakcine. Nisu oni rekli ta vakcina je đubre, mi to više nikome nećemo dati, nego su suspendovali davanje vakcine ne bi li pokušali da ispitaju postoji li uzročno-posledična veza između primene vakcine i trombo-embolijskih komplikacija. To je uočno kod veoma malog broja ljudi, kod 50 ljudi na nekih 15 miliona doza. Kako se radi o ozbiljnim ljudima koji ne žele da oštete zdravstveno stanje građana, to je suspendovano, obavljene su analize i regulatorna tela su procenila da uzročno-posledične veze nema”, objašnjava Stojanović i raspršuje svaki strah od AstraZeneka vakcine.

Napominje da istraživanja nakon primene tog cepiva nisu pokazala ništa spektakularno i neočekivano. Primećeno je da se tromboze kao komplikacije nešto češće javljaju kod žana mlađih od 50 godina, pa je kod njih predviđeno nešto podrobnije praćenje stanja nkon vakcinacije AstraZenekom.

Za kraj, doktor Stojanović ima jasnu poruku.

“Ljudi se plaše, ali trenuteno ne možemo da ponudimo neki bolji vid zaštite nego što je vakcina”, zaključuje naš sagovornik.

Autor:Bojana Milovanovic

Foto: Shutterstock/vovidzha, Arhiva

Radan Stojanović Foto:Newsmax Adria