Još je u februaru, dok se pandemija korona virusa brzo širila, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorila na „infodemiju“, poplavu dezinformacija i lažnih vesti na društvenim mrežama o novoj smrtonosnoj bolesti.
Sada kada nade zavise od vakcine, SZO i stručnjaci upozoravaju da bi ta ista pojava mogla ugroziti sprovođenje programa vakcinacije koji bi trebalo da zaustavi patnje, prenosi francuska novinska agencija AFP.
„Korona virusna bolest prva je pandemija u istoriji u kojoj se tehnologija i društveni mediji koriste rašireno da bi ljudi bili sigurni, informisani, produktivni i povezani“, ističe SZO, a prenosi HRT.
Takođe napominju da tehnologija na koju se oslanjamo da bismo bili povezani i informisani omogućava i potencira infodemiju koja nastavlja potkopavati globalni odgovor i ugrožava mere kontrole pandemije.
Više od 1,45 miliona ljudi umrlo je od početka pandemije u Kini krajem prošle godine i tri proizvođača vakcina na Zapadu već su podnela zahteve za odobrenje vakcine.
Osim s problemima organizacije tako masovnog vakcinisanja vlade se moraju nositi i sa sumnjama prema vakcini razvijenoj tolikom brzinom u trenutku kad su društveni mediji istovremeno oruđe informacija i dezinformacija o virusu.
SZO je definisala infodemiju kao prekomernu količinu informacija kako na internetu tako i u drugim medijima a koja uključuje „namerne pokušaje širenja netačnih informacija“.
Prošlog meseca je istraživanje koje je sprovelo američko sveučilište Cornell pokazalo da je američki predsednik Donald Tramp najveći svetski pokretač dezinformacija o bolesti Covid-19 tokomm pandemije.
Tramp je u aprilu razglasio o mogućnosti unošenja dezinfekcijskih sredstava u telo za lečenje bolesti i reklamirao nedokazane metode lečenja, prenosi HRT.
Od januara agencija AFP je objavila više od 2.000 članaka u kojima su analizirane i odbačene netačne tvrdnje o novom korona virusu.
SZO upozorava da se bez poverenja i tačnih informacija vakcinacija neće ostvariti svoje ciljeve, a virus će nastaviti da bukti.
„Razmere bez presedana“
Tri proizvođača vakcina Pfizer/BioNTech, Moderna i AstraZeneca/Oxford predvode u razvoju vakcine i neke vlade planiraju da počnu da ove godine vakcinišu najranjivije grupe.
Međutim, kako navode, s društvenim mrežama poput Facebooka, Twittera, YouTubea i WhatsAppa koji šire netačne činjenice i lažne vesti „dezinformisanje je dosegnulo razmere bez presedana“, kaže Sylvain Delouvee, naučnik sa katedre za socijalnu psihologiju sveučilišta Rennes-2.
Rory Smith s internetske stranice First Draft koja se bori protiv dezinformacija, suglasan je.
– U smislu informacija koronakriza nije samo istaknula razmere dezinformacija širom sveta, nego i šire – negativan je uticaj koji dezinformacije imaju na vakcine, institucije i naučna otkrića, ističe on.
Rachel O’Brien, šefica odeljenja SZO za vakcine kaže da svetsku organizaciju brine da bi lažne informacije koje šire tzv. „antivakseri“ mogle pokolebati ljude u pogledu vakcinisanja protiv korona virusa.
– Vrlo smo zabrinuti zbog toga, kao i zbog toga da ljudi ne dobiju svoje informacije iz verodostojnih izvora, da budu svesni da postoji mnogo netačnih informacija, bilo namerno netačnih, bilo nenamerno netačnih, kaže ona za AFP.
Oklevanje sa vakcinisanjem
Steven Wilson, profesor sa sveučilišta Brandeis i koautor studije „Društveni mediji i oklievanje s vakcinisanjem“ objavljene prošlog meseca u časopisu British Medical Journal vidi vezu između kampanje dezinformisanja na internetu i pada broja vakcinisanih.
– Moj strah u pogledu utiecaja dezinformacija na društvenim mrežama u kontekstu bolesti Covid -19 je da će se povećati broj onih koji oklevaju da se vakcinišu, čak i kad njihovi strahovi nemaju naučnog osnova, kaže on.
– Svaka je vakcina toliko korisna koliko je naša sposobnost da obuhvatimo stanovništvo, dodaje.
Među bizarnijim tvrdnjama teoretičara zavere primera radi je da je novi korona virus prevara ili deo plana elite koji su osmislili ljudi poput milijardera Billa Gatesa da bi kontrolisali čovečanstvo, piše AFP, a prenosi HRT.
A programi vakcinisannja, tvrde ti ljudi, su pokriće za usađivanje mikroskopskih čipova kako bi se pratili ljudi.
Takve tvrdnje mogu pronaći plodno tlo u vrieme kad ankete pokazuju da su ljudi u nekim državama poput Švedske ili Francuske već sumnjičavi prema vakcinama zbog toga što su one razvijene u rekordnom vremenu i bez višegodišnjih studija o korisnosti i mogućim nuspojavama.
Rastuće nepoverenje
Prošlog meseca anketa Ipsosa pokazala je da će se samo 54 odsto Francuza vakcinisati protiv korona virusa što je deset odsto manje nego u SAD-u, 22 odsto manje nego u Kanadi i 33 posto manje nego u Indiji.
U 15 zemalja 73 posto ljudi kazalo je sada da je spremno da se vakciniše protiv bolesti Covid-19, četiri posto manje nego prema prethodnoj anketi.
Ali, ne radi se samo o vakcinama – sve više ljudi ne veruje institucijama, kažu stručnjaci.
„Zajednička je misao“ među teoretičarima zavera da nas „naše elite lažu“, kaže Delouvee.
Dezinformacije se temelje na rastućem nepoverenju prema institucionalnim autoritetima.
Izvor: Danas
Foto: EPA-EFE/ OXFORD UNIVERSITY