Šta sve mladi moraju znati o drogama

371
sta-sve-mladi-moraju-znati-o-drogama

U celom svetu naglo se povećava broj uživalaca lakih i teških droga, naročito među mladima, među srednjoškolcima, pa čak i među starijim osnovcima. Droga skoro da je postala jedno od obeležja modernog društva. Medicinski stručnjaci tvrde da nijedna droga nije bezopasna, napotiv, ostavlja teške posledice i po mentalno i po fizičko zdravlje.

Upravo zbog toga rukovodilac tima za zaštitu, Alma Mujagić i rukovodilac vršnjačkog tima, Sabina Šaćirović iz Ekonomsko-trgovinske škole su u saradnji sa Policijskom upravom Novi Pazar organizovali su predavanja za učenike I, II i III razreda, kako bi se upoznali sa ovim problemom. Cilj je jačanje svesti o zdravom načinu življenja, kao i o posledicama korišćenja psihoaktivnih supstanci u svim aspektima života jedne mlade osobe.

Predavanja je održao OKP inspektor za suzbijanje krijumčarenja opojnih droga na teritoriji grada Novog Pazara, Boško Okošanović.

On je istakao da se kod nas koriste uglavnom „lakše“ droge, a najpopularnija je marihuana. U kontaktu sa drogom je bio veći deo populacije od 15 do 25 godina. Nema jeftine droge, pa se u potrazi za novcem ona često preprodaje i tako čini krivično delo. Kontakt roditelja sa policijom i školom vrlo je važan. Kaže da se nastanak zavisnosti tumači preko više različitih teorija. Takođe ukazuje na značaj različitih faktora, među kojima se oni mogu grupisati u sledeće: psihoaktivna supstanca, ličnost, porodica i društvo. Društvo ne može samo svojim restriktivnim stavom prema uzimanju droga i zakonskim propisima suzbiti ovu pojavu. Mora se preduzimati neka “prijateljska aktivnost” ali ne i neopravdano popustljiva, prema mladim ljudima. Potrebno je da školski programi obuhvate mlade pre nego što se određeni oblici ponašanja uspostave.

Među mladima je sve više korisnika duvana, alkohola i droge. Posebno je alarmantan sve veći broj narkomana. Narkomanija se može suzbiti samo dobro organizovanom prevencijom i akcijom, upoznavanjem široke populacije o drogama i njenim štetnim delovanjima na pojedinca,porodicu i društvo. Droga osvaja mlade, donja starosna granica se sve više spušta, pa je pored srednjoškolaca uzimaju i učenici starijih razreda osnovnih škola. Najviše se koristi marihuana u obliku cigarete, i njen miris se širi i po ulicama, i svim sastajalištima mladih. Osim nje najčešće se koriste “markice” LSD-a i tablete ekstazija.

Napominje da su neki od razloga uzimanja psihoaktivnih supstanciznatiželja, dosada, potištenost, želja za avanturom, slabosti da odbiju ponuđenu drogu kao i zbog nedostatka čvršće veze s porodicom. Drogu jos uvek shvataju kao dobru zabavu, bežanje u nestvarni svet, čak i kao modu ili ulaznicu u svet odraslih.

Svakadroga je opasna, jer svojim delovanjem smanjuje sposobnost za rad i koncentraciju, pojavljuju se priviđanja, sklonost ka samoubistvu i aktiviranju pojave skrivenih psihičkih bolesti. Nakon dužeg uzimanja droga javlja se potreba za “težim” drogama kao što su kokain, heroin i morfijum. One još razornije deluju na psihofizičko stanje korisnika, uzimaju se najčešće inekcijama, pa izazivaju AIDS, žuticu, trovanje krvi i slično.

Predavač naglašava da osobe koje koriste drogu su narkomani i ne uzimaju je iz zadovoljstva, već radi neizdrživo jakog nagona za uzimanjem i izbegavanjem mukotrpnih bolova. Narkoman u društvu živi kao parazit pošto sve uzima a nista ne daje. Njegovi interesi su vezani za drogu samo kako je i gde nabaviti.

Prema procenama iz SUP-a koji se problemom droge bave godinama, dobija se procena da je 70-80 procenata mladih, uzrasta od 15 do 25 godina bilo u kontaktu sa opojnim drogama. Ne može se reći da se droga koristi samo na nekim određenim mestima u gradu, ona se, takoreći, uživa svugde i na svakom mestu. Kada je u pitanju školska omladina, u poslednjih godinu dana drogu najviše koriste srednjoškolci, a sve više droga ide i po osnovnim školama. Kao korisnici evidentirana su i deca ispod 14 godina, što do sada nije bio slučaj. Granica se spustila na sedmi-osmi razred osnovne skole. Zbog toga se sve više i škole interesuju za program edukacije.

Preventivni rad znači saradnju saškolama,roditeljima,policijom, bolnicom, sportskim savezima,verskim zajednicama. Roditelji se direktno obraćaju za pomoć kada nađu drogu kod deteta. Droga je problem ne samo porodice već i društva. Ali, ima roditelja koji su indiferentni prema problemu ili ne prihvataju istinu da njihovo dete uzima drogu. Problem je kada se to kasno primeti. Alkohol među mladima je takođe rasprostranjena pojava. Karakteristično je brzo ispijanje većih količina, kombinovanje više vrsta alkohola i drugih sredstava.

Razlozi za početak uzimanja droga:

Iz njihovog istraživanja neki od razloga za početno uzimanje droga: nisu obavešteni o štetnosti (13-25%), po nagovoru drugih (7-19%), veruju da mogu da se kontrolišu (3-15%), žele da budu posebni (7-10%), zbog mode (3-10%).

Sami mladi vide kao korisne puteve za prevenciju narkomanije bolju informisanost (koliko god nam se nekada činilo da se i previše govori o štetnosti droga, kao da to nije dovoljno doprlo do njih), preko savetovališta za mlade (kojih kod nas još uvek nema u dovoljnoj meri niti zahvataju veći broj mladih), kao i preko uticaja roditelja.

Nakon predavanja prisutni su postavljali pitanja:

Šta je to na šta osoba treba da pomisli u trenutku kada dođe u dodir sa drogom, da bi se oduprela? Šta sve mogu biti faktori uticaja da osoba podlegne korišćenju psihoaktivnih supstanci?

Koliko godina je imala najmlađa osoba koja je postala zavisnik od droge u našem gradu?Koje su posledice korišćenja snus-a?

Kakvu proceduru sprovodite kada otkrijete da je učenik koristio neku vrstu narkotika?Koji je Vaš savet prisutnim učenicima?

„Kako rizično ponašanje ne postoji kao izolovano, pojedinačno, već, najčešće postoji povezanost između nekoliko oblika, to programe za zdrave stilove života mladih treba započeti jos iz predškolske ustanove, nastaviti kroz osnovnu sve do srednje škole“, jedan je od zaključaka skupa.