Fudbaleri Novog Pazara još jednom su se propisno obrukali u tekućoj sezoni, remiziraju i sa Vojvodinom na svom terenu 1:1. Bod sa Novosadjanima i ne bi bio neuspeh,da gosti nisu igrali sa čak dva igrača manje, zbog crvenih kartona. Pazar je imao igrača više od 8. minuta utakmice nakon isključenja Mrkajica, a poslednjih 20. minuta imao je čak dva igrača viška pošto je isključen i Nešković. Ekipa koja primi gol od tima koji je u igračkom deficitu, a potom samo zahvaljujući sreći ne primi i drugi gol iako protivnik ima 9 igrača u polju, i ne zaslužuje da se nadje u superligaškom društvu. Pri tome, sudeći po igri u polju, niko i ni primetio ne bi da Vojvodina ima čak dva igrača manje.
Bez obzira što će se trener Radojičić pravdati da je njegov tim oslabljen, što zbog kartona, što zbog povreda, ovo je najveća sramota Plavih od kada se takmiče u najelitnijem rangu. Tim koji ima dva igrača više, a nema inicijativu na terenu, ne stvara šanse i ne daje golove, trebalo bi da se dobrovoljno preseli u niži rang, gde mu je objektivno i mesto. Većina ovih igrača ne zaslužuju da nose plavi dres, a mnogi su i zalutali u Super ligu, te zato i ne čudi plasman na začelju tabele. Ova utakmica je samo potvrdila da je Pazar ubedljivo najlošija ekipa u ligi, da su i Kolubara i Radnički (K) po kvalitetu daleko ispred Plavih, a o Metalcu da i ne govorimo. Svaka druga analiza ili objašnjenje je puko zavaravanje i samoobmanjivanje. Od 21 odigrane utakmice, ne postoji nijedna u kojoj je tim sa Gradskog stadiona dominirao, igrao lepršavo, izvodio uigrane akcije ili stvarao izgledne prilike. Igrači su se naprosto mučili, a navijači stalno strepeli. Golovi su postizani ili iz prekida ili nekih odbitaka. I tako je bilo dok su tim vodili i Milanović i Kolašinac i Radojičić. Ekipa sada igra čvršće i u odbrani nešto sigurnije, ali ništa više od toga. Uostalom, tim koji nikoga u gostima ne pobedi, ne može se ništa dobrom ni nadati. Igrači imaju manjak samopouzdanja, bez lidera na terenu i što je najgore, bez energije, strasti i želje za pobedom.
Objektivno govoreći trener Radojičić je najmanje kriv za ovakvo stanje, s obzirom da nije selektirao ekipu, koja je, uz to, fizički potpuno nespremna. Ipak, ne može ni on pobeći od odgovornosti, zbog lutanja sa sastavom ekipe i vrlo često sa pogrešnim ili neblagovremenim izmenama. Mladenović je uporno dobijao šansu, iako bi svaki slučajni posmatrač rekao za njega da je pre rvač nego fudbaler, da je Maksimović neopravdano zapostavljen a Kiković potcenjen. Tačno je da je Pazar od dolaska Radojičića zabeležio samo jedan poraz, ali je gorko tačno da je ostvario i samo jednu pobedu. On je i doveden da vadi kestenje iz vatre, a ne da samo smanji intezitet njihovog sagorevanja.
Sa ovim igračima i ovakvom igrom, Pazar nema šta da traži ni u nastavku sezone. Žali Bože svaki dinar koji će klub potrošiti.
I. Suljevic