Nije sramota izgubiti od Crvene Zvezde,ali je bruka i sramota za dvadesetak minuta primiti tri gola i igrati bez ovako loše,bezidejno,kao da su se okupila grupa rekreativaca u školskom dvorištu.
Da budemo jasni: Pazar sa igrom,koju je pokazao u dosadasnjem delu prvenstva,nema šta da traži i bolje bi bilo da već sada pakuje kofere za niži rang.
Od svih superligaskih ekipa,kvalitet igrača u plavim dresovima je ubedljivo najlošiji i Novi Pazar nije odigrao nijednu utakmicu koja bi zaslužila prelaznu ocenu. Nisu to bili ni mečevi sa Metalcem i Radničkim,u kojima su ostvarili dve pobede,ali više spletom okolnosti i potezima pojedinaca,nego sto je to bio rezultat kolektivno dobre i organizovane igre. Pazar je bukvalno u svih devet odigranih utakmica bio nadigran od svojih protivnika. Ako je to bilo očekivati od Zvezde ili Partizana,ali je skoro neobjašnjivo da ste u potpuno podredjenom položaju i u nadigravanju sa Kolubarom,Proleterom ili Radnickim(K).
Jednostavno, Pazar nema tim za Superligu i za to je glavni krivac bivši trener Milan Milanović koji je selektirao ekipu i dovodio pojačanja po vlastitom izboru. Milanović je otišao,a ostavio je igrače drugoligaskog nivoa. Novi Pazar ima dva i po igrača. I ništa više od toga. Pored Aganspahića i borbenog Lončara,tu je još jedino još Ratković,ali samo kao talenat i potencijal za budućnost. Ovogodišnje superligaško takmičenje je znatno kvalitetnije od prethodnih,prvenstvo je neizvesnije i svako svakog može da pobedi i nadigra. Osim Pazara. Ovaj tim može da pobedi,kao i što “ćorava koška neko zrno nadje”,ali teško da može da odigra dobro i superiorno,jer je igrački kvalitet,njihova brzina i snaga,više nego sporna i problematična. To se videlo još i tokom priprema na Zlatiboru,ali je više od toga brinula indolentnost,nezainteresovanost i apatija kod bivšeg stratega Milanovica.
Kako drugačije objasniti dovodjenje napadača Mladenovića iz Rada,kluba kojeg ste do juče trenirali,a dodje vam igrač sa pet kilograma viška i za koga odmah možete da kažete da je bivši igrač. Slična je situacija sa Dimićem,kojeg predstavljate kao najveće pojačanje,a on je istrošeni i prezasićeni igrač koji je došao da na kraju karijere zaradi neki dinar. Ili sa bivšim golmanom Ostojićem,na cijem dolasku insistirate,iako se klub već bio dogovorio za dovodjenje mnogo kvalitetnijeg čuvara mreže. I tako bi mogli nabrajati u nedogled.
Zato nije ni čudno što je Pazar sa Zvezdom izgledao onako jadno i negledljivo. Odbrana kao da ne postoji i praktično se ne zna koji je igrač nesigurniji u zadnjoj liniji tima. Vlajković pokazuje zavidnu borbenost,ali i ogroman taktički deficit. Kod dva prva gola pravi faulove u opasnoj zoni iz koji gosti postižu golove.
Levi bek Islamovic ne postoji u defanzivi,a svoj dobar centaršut koristi,otprilike,jednom godišnje.
Štoperski tandem je kao švajcarski sir,što se najbolje videlo na utakmici u Kragujevcu. Kojičić potpuno nepotrebno izlazi visoko,jureći protivničke napadače,ali i ostavljajući rupu u odbrani,čime se lako stvara visak. Suvišno je ovde govoriti o njihovoj skok igri i gubljenju skoro svakog vazdušnog duela.
Ruku na srce,igrači sredine terena im vrlo malo pomažu u defanzivi,pa su često izloženi pravoj vetrometini od strane protivničkih napadača. Mali Rus Tamirlan može,u najboljem slučaju,da igra mali fudbal u balonu,i to sa veteranima,ali nikako da bude pojačanje u Superligi.
O napadu je suviše i govoriti. Tu ne postoji niti tranzicija,niti koncepcija,niti neki plan u igri. Igra se bunarenjem na Aganspahica,pa ako nešto uradi-uradi.
Za ovih devet kola Pazar nije odigrao ni 5 min što bi bilo na nivou jedne ekipe iz najvišeg ranga.
Treba biti brutalno iskren i reći da se Pazaru ne piše ništa dobro. Sa ovakvom igrom,a naročito sa ovim polu-igračima, Plavi su glavni kandidati za ispadanje i ubedljivo najlošija ekipa. Svaka druga ocena je puko zavaravanje,a traženje opravdanja je samo zabijanje glave u pesak.
S.Nailović