Odlična Kolubara pobedila je nikad gori Novi Pazar. To bi bio najkraći rezime meča koji je ostavio mnogo razloga za brigu navijačima plavo-belih.
Ništa se pozitivno ne može reći za igru Pazara, a mali broj igrača zaslužio je prelaznu ocenu, pre svih bekovski par Pešukic-Jović i u napadu Nikčević, koji je jedini pokušavao da ugrozi gol domaćina. Svi ostali kreću se od lošeg ka gorem. Na terenu se stekao utisak da je Kolubara na trećem mestu na tabeli, a Pazar u donjem delu tabele. Sva sreća pa je ostvarena serija od 7 pobeda i solidna zaliha bodova, inače bi Pazarci bili u ozbiljnom problemu.
U igri nema nikakve ideje, kreatori napada su štoperi koji dugim loptama pokušavaju da pronadju Majdevca ili Nikčevića. Uglavnom neušpesno. Sredina terena ne postoji. Još ako Mijić ima loš dan, onda Pazar deluje potpuno bezopasno. Da se do sutra igrala utakmica plavo-beli ne bi zatresli mrežu domaćina. Taman kad je Mijić počeo nešto i da igra, on je zamenjen, iako je bilo puno onih koji su trebali na klupu. Ostalo je potpuno neshvatljivo, da u trenucima kada ekipi ne ide, ne ubacite u igru Mujezinovića ili Ergelaša, fudbalere koji imaju individualni kvalitet i koji jednim potezom mogu da donesu razliku.
Kolubara nije samo bila bolja, već je i potpuno natrčala Pazar, pokazala je više želje za pobedom, igrači su bili bliže lopti i protivničkim igračima, tako da su gosti ostali bez mogućnosti da razviju igru. Pazar konačno mora da počne da igra, a ne da utakmice završava zahvaljujući individualnim kvalitetima pojedinih igrača. Kada smo o tome pisali posle utakmice sa GAT-om, mnogi su negodovali. A Na meču sa Kolubarom pokazale su se sve slabosti ovog tima. Ne govorimo to zbog poraza, već opšte nemoći tima koji vodi Gaćinović. Verovatno će strateg plavo-belih reći da je falio Lončar. To je samo opravdanje, ne i suštinski i stvarni razlog. Pazar nema kreacije u igri, igrači sredine terena ne učestvuju u tranziciji i ne pomažu napadačima pri kontranapadima. Sa tri igrača u napadu ne možete više ni Jošanici da date gol, a kamoli nekoj superligaškoj ekipi.
Šta tek reći za izvodjenje auta. Uglavnom su te lopte lak plen protivničke ekipe. Niko se ne nudi da prihvati loptu i pokuša da osvoji prostor, već se izvodi alibi-aut, sa ubacivanjem na glavu napadača. Medjutim, svaka od tih lopti brzo završi u nogama protivnika.
Sva sreća što je sad prvenstvena pauza. Dovoljno vremena da se ekipa odmori, resetuje i da se isprave greške koje se ponavljaju. U fudbalu se ne živi od stare slave i minulih uspeha. Ne može ni Pazar da pobedjuje ako se samo poziva na 21 bod. A šta ako se izgubi narednih 7 utakmica?
Da se to ne bi desilo, valja realno sagledati kvalitet i mogućnosti tima. I popraviti ono sto se popraviti može. Sve drugo je samozavaravanje koje vodi u ambis. Za očajnu igru protiv Kolubare nikakvog opravdanja nema. Ne može stalno da se pobedjuje, a da se igra loše. Pazar objektivno ima više bodova nego što je kvalitetom igre to zaslužio. Kolubara je pouka. Ako se pravilno shvati, može biti višestruko korisno za plavo-bele i njihove iskrene navijače.
E. Rušević