Na Gradskom stadionu u Novom Pazaru, konačno smo videli pet golova u mreži gostujućeg tima, što se nije dogodilo od kada Plavi igraju u elitnom takmičenju. Golgeterska neefikasnost bila je hronični problem Pazaraca i u nižim rangovima takmičenja, sve do meča sa Proleterom, kada je mreža gostiju napunjena do vrha (5:0). Rezultat je mogao biti i ubedljiviji da igrači Novog Pazara nisu skroz stali nakon petog pogotka, a naročito posle izmena koje je izvršio trener Davor Berber.

Pazar verovatno nije odigrao svoju najbolju utakmicu ove sezone, ali je ostvario najubedljiviju pobedu i jednu od najvažnijih u ovoj sezoni. Plavi su delovali sigurno, kontrolisali su meč od prvog minuta, prve tri šanse pretvorili u golove, čime je utakmica praktično i rešena. Glavni akter kod prva tri gola bio je vezista Kiković, pri čemu je i sam pogodio mrežu Proletera, učestvovao u akciji kod drugog gola i asistirao Tomiću kod trećeg. Nažalost, takav igrač nije ni minuta odigrao kod prethodnog trenera Bataka i njegovo dovođenje na klupu Pazaraca je najveća greška kluba u poslednjih deset godina. Bodovni saldo Plavih sasvim sigurno bio bi značajno veći da je Batak ranije smenjen, jer pored toga što je bio neznalica, on je bio i kukavica, srećan ako izgubi sa što manjom razlikom. Takva „katanaćo“ taktika koštala je Pazar izgubljenih bodova, a ako bi se i pobeđivalo, to je obično bilo sa minimalnom razlikom. Novi Pazar sada igra moderno, otvoreno, nekada čak i preterano napadački. Ova utakmica je još jednom pokazala da ovdašnji superligaš može ravnopravno da se nosi sa svakom ekipom elitnog ranga izuzev Zvezde i Partizana.

U meču sa Proleterom gotovo da nije bilo slabog mesta u ekipi. Odbrana je konačno delovala sigurno i mirno, ne dozvolivši gostima da naprave nijednu ozbiljniju priliku. Ukoliko Kojić i Kovačević odigraju i u gostima ovako dobro, kada će odbrana biti pod većim pritiskom, onda se može reći da su Plavi pronašli rešenje za svoj najveći dosadašnji problem. Za sada je rano o tome govoriti, ali će sledeći meč sa Vojvodinom biti najmerodavniji test za novi štoperski tandem Novopazaraca. Slična je situacija i sa bekovskim parom. Posle brojnih kombinacija, pa i eksperimenata i nepotrebnog lutanja, Pešukić na desnom i Vlajković na levom beku su najbolja kombinacija na koju Berber može da računa. Vlajković se odlično snašao na, za njega, novoj poziciji i zaista zaslužuje najveće ocene za borbenost i lojalnost klubu, dok se kod Pešukića vidi da ima manjak utakmica u nogama, verovatno i nedostatak snage, jer je u prvom poluvremenu bio mnogo bolji nego u nastavku utakmice.

Sredina terena je možda i najjači deo ekipe, gde su se Kiković i Islamović već ustalili, a i mladi Delimeđac je sasvim korektno odigrao utakmicu, sa puno borbenosti i mnogo manje grešaka nego ranije. Naravno, trener Berber već za sledeću utakmicu može da računa i na povratnika Sisea, koji mora drastično da promeni ponašanje, ukoliko misli da obezbedi mesto u timu. Sa osam žutih i dva crvena kartona, on je ubedljivo najnedisciplinovaniji igrač Plavih u dosadašnjem delu sezone.

Napadač Mijić jos jednom je pokazao da je najveće pojačanje Pazara, igrač kakav je trebao ovom timu, koji donosi prevagu i ujedno svojim individualnim kvalitetom može da reši meč. Uz standarno dobre Aganspahića i Tomića i pomalo razbuđenog Stoiljkovića, to može da bude napad od kojeg će strepiti svaka protivnička odbrana.
Ipak, utakmica sa Proleterom pokazala je i neke slabosti. Pazar definitivno nema dovoljan broj kvalitetnih igrača u rotaciji. Ekipa je značajno pala posle 64. minuta, kada su odjednom izvršene tri izmene, a trebalo je da unesu svežinu, s obzirom da su igrači igrali po teškom i raskvašenom terenu i osećao se umor kod domaćina. Na svu sreću, utakmica je već bila rešena, ali je očigledno da kvalitet rezervista, kao i njihovo zalaganje, moraju biti na daleko većem nivou, ako se želi sačuvati superligaški status.

Pobeda protiv Proletera došla je u najboljem mogućem trenutku, pred petnaestodnevnu pauzu u prvenstvu. Ona će doneti preko potreban mir ekipi, ali i dodatno samopouzdanje prvotimcima Plavih. Ovi igrači moraju dokazati da i u gostima mogu da igraju jednako dobro kao i na Gradskom stadionu. Jedna pobeda van Novog Pazara značila bi korak od sedam milja prema sredini tabela. To ovaj tim može i mora. Neka se spremi Vojvodina.

I. Ugljanin