Da li će osvojeni bod protiv Metalca biti odlučujući u borbi za opstanak Novog Pazara, ili će to biti Pirov remi, znaće se tek u sredu, kada se igra poslednje kolo ovogodišnjeg, sramnog šampionata. Utakmica sa Napretkom je najvažnija utakmica Plavih u poslednjih dvadeset godina koja će se igrati na Gradskom stadionu. Posao je mogao da bude olakšan već nakon utakmice u Gornjem Milanovcu, da je,kojim slučajem, Pazar pobedio. A mogao je, da nije bilo starih boljki i hroničnih slabosti ovog tima tokom čitave sezone, a naročito su bile vidljive na utakmici sa Metalcem.
Pazar je bio bolji, posebno tokom prvih 45 minuta, ali je gotovo neobjašnjivo da se u pojedinim momentima utakmice sticao utisak da igrači domaćina više žele pobedu, kao da njima gori pod nogama, a ne gostima. Ekipa je ponovo delovala beskrvno i neagresivno, a kada je primljen gol, kao da su već podigli belu zastavu. Igrači su se često odlučivali na šuteve iz velike daljine, što je posledica nedostatka samopouzdanja i puke želje da se oslobode lopte, u nedostatku boljih rešenja u napadu. Fudbaleri Novog Pazara se tradicionalno loše kreću bez lopte, teško se stvara višak među protivničkom odbranom, a ako se tome doda i spor vezni red, bez igrača sa dobrim završnim pasom, onda postaje lako objašnjivo otkud toliki šutevi sa 30-35 metara.
Osim toga, važnost meča uticala je na nervozu igrača, a u tome su prednjačili oni koji bi trebalo da ih smiruju – kapiten Trtovac i veteran Hadžibulić. Činjenica da se nijedan igrač Plavih nije posebno istakao, osim rezerviste Tomića,govori o opštem lošem utisku, uprkos osvojenom bodu. Pazar je mogao i morao više,jer bi se u slučaju pobede lakše disalo pred poslednju utakmicu sa Napretkom.Trener Berber je vodio utakmicu do primljenog gola, a onda je čitav sistem pukao i nije se sastavio do kraja meča. U drugom poluvremenu Pazar je bezopasno napadao, bez izrađenih akcija i organizovane ofanzive, sa bunarenjem lopte iz zadnje linije, sa veznim redom koji se raspao,napadačima koji su gubili vazdušne duele sa odbranom domaćina. Sve u svemu, opšta nemoć, i samo zahvaljujući Tomiću, Pazar je došao do boda.
Svojom smirenošću trener Berber je više ličio na budističkog sveštenika nego fudbalskog stratega i motivatora, pa je nakon utakmice trener Lazetić oštro napao klupu gostiju,navodno zbog nediscipline, a Berber mu se izvinjavao, umesto da kaže da bi bilo dobro kada bi se sve ekipe borile kao Metalac i kada se ne bi nameštale utakmice u našem prvenstvu. Pazar je jedna od retkih ekipa koja je časno i pošteno odigrala sve svoje utakmice, za razliku od drugih koji su “pobeđivali” po 6-7 utakmica zaredom, učinivši prvenstvo krajnje neregularnim. Bila je ovo prilika da se to istakne, ali nažalost, Berber je tu šansu propustio i nemo prešao preko optužbi nabeđenog Lazetića koji je umislio da je veliki trener. Naprosto, Berber nema liderske sposobnosti i neophodan autoritet, naročito u kriznim momentima, što je bilo više nego uočljivo i na ovoj utakmici. Ovo nije vreme za one koji se izvinjavaju, već za one koji će jasno reći da je Pazar pokraden na ovoj utakmici,uprkos kazni koja bi usledila. Ali nema veće kazne od ispadanja iz lige.
I trener i uprava su pokazali da su nedorasli trenutka u kojem se vodi teška i neravnopravna borba za opstanak. Sudija Simović nije svirao očigledan penal za Pazarce, trener o tome ćuti, a članovi uprave se raspravljaju međusobno da li je bio penal ili ne. Plavi su više puta bukvalno pokradeni od strane sudija, sada je to uradio i Simović, ne dosudivši prekršaj nad Tomićem pred golom Metalca, u možda odlučujućoj utakmici ove sezone. Mnogima u fudbalskom savezu, a i većini klubova bi odgovaralo da Pazar ispadne, i umesto da to motiviše ekipu,trener tihuje, igrači nervozni, a članovi uprave se deru iz lože i međusobno svađaju. Ovaj nivo takmičenja takvo ponašanje ne toleriše, uprkos svim nepravdama koje su nanete Pazaru.
Utakmica sa Napretkom će biti najvalidniji test za ovu ekipu. Validniji nego PCR test za koronu. Ona će odrediti sudbinu pazarskog fudbala za narednih deset godina. Pazar nema pravo ni na najmanju grešku. Ili jesi ili nisi PAZARAC.
M. Glavčić