Fudbaleri Novog Pazara potpuno nezasluženo savladali su goste iz Kragujevca minimalnim rezultatom. Ko će drugi nego Majdevac. Čovek – zahvaljujući kome se Pazar ne bori za opstanak. I u prvom delu sezone, kao i u nastavku, napadač plavo-belih sam rešava utakmice i donosi bodove Pazarcima.
Mislili smo da se ne može pružiti lošija igra od one u Subotici. Nažalost, utakmica sa Radničkim je pokazala da i od lošeg postoji i nešto gore. Ovakvom igrom Pazar će rasterati i one najvatrenije ljubitelje fudbala sa tribina. Definitivno tim ima samo sreće i Majdevca. Nedovoljno za bilo kakav ozbiljniji uspeh.
Ako za 90 minuta ne stvorite nijednu polu-šansu protiv oslabljenog tima iz donjeg dela tabele, onda to puno govori o današnjem Novom Pazaru. Nikakvo opravdanje nije bio ni izostanak nekoliko standarnih prvotimaca, jer ni na prethodnim utakmicama plavo-beli nisu igrali ništa bolje.
Pazar nije u krizi rezultata, ali jeste u ozbiljnoj krizi igre. Publika ne dolazi na stadion da gleda kako se njihov tim stalno brani i grčevito čuva rezultat. Tako je bilo i sa GAT-om, tako je i sa Kragujevčanima, tako je i sa skoro svakom ekipom koja gostuje u Pazaru.
Ekipa vrlo loše stoji na terenu, nikakve koncepcije nema, igrači stoje predaleko od protivnika. Napad bezopasan, odbrana nesigurna, bekovi igraju uglavnom do “kofe”, sredina bukvalno ne postoji. Na današnjoj utakmici više je golman Kljajić imao loptu u nogama nego Mijić koji bi trebao biti glavni kreator igre. Ali on to nije, nažalost, već duže vremena. Djuričković se trudio koliko je mogao, ali očito je fizički nespreman. Bas kao i Radovac koji, na momente, pokazuje vrhunski kvalitet, medjutim ne može više od 60 minuta da izdrži na terenu. Zato mladi Momčilović mora da pokriva sve rupe, što nije ni jednostavno ni lako. U takvoj situaciji izlišno je govoriti o nekakvoj kreaciji, lepoti ili organizovanim akcijama. Pazar nema tim za tako nešto.
Zbog toga se i ne stvaraju šanse i sve je palo na ledja fenomenalnog Majdevca. Ako on nešto uradi, Pazar će otkinuti neki bod, ako njega zaustave, nema gola ni do sudnjeg dana. Umesto da se navijači vraćaju radosni sa stadiona zbog osvojenih bodova, iz nedelje u nedelju, oni se osećaju iscedjeni i ispražnjeni zbog očajne igre tima trenera Stankovića. To je verovatno i jedan od razloga što nema više publike na tribinama.
Nije dovoljno boriti se za Evropu, čak ni osvajati bodove, ako je igra koju pružate na nivou prosečne drugoligaške ekipe. Upravo Pazar tako igra. Mesto na tabeli je u obrnutoj srazmeri sa kvalitetom igre.
Nekada je Pazar dobro igrao, dok su navijači obično pravili probleme, sada su navijači za čistu desetku, a fudbaleri nisu na nivou ozbiljne superligaške ekipe. Da li je to samo trenutna kriza ili trajno stanje, pokazaće nam naredne utakmice.
F. Kučević