Još četiri kola ostalo je do završetka fudbalskog šampionata u Srbiji. Oni koji iskreno vole najvažniju sporednu stvar na svetu jednostavno će reci: hvala Bogu što se ova farsa završava i da više ne gledamo loše izrezirane pozorišne predstave umesto utakmica.

Ni najstariji ljubitelji fudbala ne pamte da je jedno prvenstvo,čak ni u onoj velikoj Jugoslaviji,bilo ovako neregularno i izrežirano,sa mnogo nameštenih i lako predvidivih utakmica,čiji se rezultati mogu naslutiti i iz vasione. Kladionice skidaju iz svoje ponude za kladjenje takve mečeve,ali se zbog toga niko previše ne uzbudjuje,ni FSS,ni država,ni njene nadležne institucije. Svi se prave ludi,slepi i blesavi dok se celi fudbalski region smeje posmatrajući kako fenjeraši mlate sve živo na šta naidju,puneći protivničke mreže do vrha.

Odjednom klubovi koji su se borili za goli superligaški život i koji su pobedjivali “svake prestupne godine”,počinju da nižu po pet-šest pobeda zaredom. Njima je svejedno da li igraju kući ili na strani,da li je kiša ili sunce,da li su kompletni ili nisu,jer je jedino izvesno da će na kraju oni osvojiti tri boda. Ako kojim slučajem nešto zaškripi ili neko zakaze u toj rasomonijadi,tu su sudije da pritegnu u pomoć i brzo sve vrate na svoje mesto.

U tom haosu jasno je definisano ko može,a ko ne sme da ispadne iz Super lige. Iako je do kraja ostalo još četiri kola već sada se sa velikom sigurnošću može prognozirati da će se već otpisanim Macvi,Bačkoj,Zlatiboru i Indjiji u niži rang pridružiti Novi Pazar i Proleter.

U normalnim prvenstvima se to ne bi znalo do poslednjeg kola,ali posto ovde ništa nije normalno,a sve je lako predvidivo,onda se rezultati utakmica znaju i tri-četiri nedelje pre njihovog odigravanja. I onda se svi čude sto srpski fudbal beleži konstantne neuspehe na medjunarodnoj sceni. Pa,tamo ne možete da namestate utakmice,da odredjujete sami sudije koji će vam doslovce biti dvanaesti igrač. Proglašavate vanserijskim uspehom kada Zvezda postigne i neki gol u Ligi Evrope,jer su svi svesni da neregularno prvenstvo ne može izroditi nikakav stvarni kvalitet. I ko će ulagati novac u fudbal,ako se unapred znaju i pukovnici i pokojnici?

Sve države bivše Jugoslavije imaju neuporedivo regularnija prvenstva,sa manje afera,sumnjivih rezultata i sudijskih lakrdija. U politički nestabilnoj BiH čak pet klubova pretenduju na šampionsku titulu,u maloj Crnoj Gori,gde svako svakog zna, neuporedivo je manje sudijskih “grešaka” nego u Srbiji,u Hrvatskoj je nezamislivo da Haduk,Rijeka,Osijek,o Dinamu da i ne govorimo,”gube”od fenjeraša sa 2-3 gola razlike. A nemoguće je i zamisliti situaciju u bilo kojoj od ovih država da postoje klubovi koji su “zaštićeni” i koji ne smeju izgubiti elitni status.

Naravno,da sve ovo nije i ne može biti opravdanje za lošu sezonu Novog Pazara. Igrački kvalitet je slab,stručno vodjenje tima još slabije,a Uprava nedovoljno vična da se u fudbalskoj zabokrecini bori sa aždajama. Fudbal je odavno prestao biti samo igra,on je danas to i ponajmanje. Zato nije dovoljno voleti fudbal i biti uz svoj klub da bi se napravio neki rezultat.

Amaterizam i fudbal više ne možete koristiti u istoj rečenici. A u Pazaru toga još uvek nisu svesni. Kuća se mora praviti iz temelja,a to moraju raditi ljudi koji znaju šta je savremeni sport,a naročito fudbal.

Ispadanje iz Super lige mora biti iskorišćeno za novi,zdraviji početak i izgradnju kluba koji će biti stabilan i u sportskom,finansijskom i organizacionom smislu. Neprocenjiva je šteta sto će se Pazar preseliti u niži rang,ali bi bila kardinalna greška ako bi se krivci tražili bilo gde drugde,osim vlastitog dvorišta,bez obzira na sve gore rečeno.

Bez profesionalnog pristupa danas nema uspeha u bilo kom poslu,pa ni sportu. Ako se bar ta pouka pravilno izvuče,možda bude i neke koristi od ovog žalosnog ispadanja.

F. Naslovici