Novi Pazar je još jednom razočarao svoje navijače. Porazom u Ivanjici ušao je,već na startu sezone,u red najozbiljnjijih kandidata za ispadanje iz lige. Ambicije su bile mnogo veće,s obzirom na kvalitetno odradjene pripreme,dosta zvučna pojacanja i finansijsku stabilizaciju kluba.
Tri poraza iz tri meča,uz tri teske naredne utakmice,prete da Plave zakuju za dno tabele bez osvojenog boda. Da stvar bude jos teža,izgubljene su utakmice protiv Javora i Voždovca koji bi mogli biti direktni konkurenti za opstanak u ligi.
Naročito boli činjenica da se prime dva laka gola za pet minuta,tako što su se napadači Ivanjičana ušetali u gol, pored odbrane Pazaraca,kao kroz švajcarski sir. Definitivno je odbrana slabiji deo tima i tu se moraju traziti pod hitno nova pojačanja. Oba beka za 90 min nisu uputili nijedan centaršut u protivnički šesnesterac,a na svojoj polovini krajnje nesigurni. Tandem štopera je ispao iz igre kod drugog gola,delimično i zbog toga što igrači sredine terena niti pomažu njima,niti učestvuju u kreiranju napada osim Mijića. Pored njega,još jedino Nikčević zaslužuje prelaznu ocenu,koji je bio i najbolji igrač Plavih na meču. Takodje,Mujezinović je uneo živost u napadu kada je ušao u igru. Sve drugo je za zaborav i veliku brigu.
Ergelas i Danoski nisu igrači na koje klub može da se osloni,Lončar je van forme,a Maksimović je u tri utakmice imao samo jednu asistenciju u utakmici sa Čukaričkim. Premalo za ofanzivnog veznog igrača u kojeg se polagala nada da će dokazati svoj nikada pokazani talenat. Nažalost,to se ni ove godine,po svoj prilici,neće dogoditi.
Posebna priča je ponašanje Zimonjića i Danoskog prilikom zamene u drugom poluvremenu. Zimonjić je,na poziv pazarske publike da brže izadje sa terena,jer tim juri rezultat,hladno se okrenuo prema tribini i glasno negodovao: “a sto me menja”. Prosto je neshvatljivo da jedan prifesionalni fudbaler tako nešto može da i pomisli,a kamoli da javno izgovori. Čak da je i u pravu,da je bio i najbolji na terenu,to ne sme da kaže. Na stranu,što je bio jedan od najlošijih u oštroj konkurenciji,u šta su se mogli svi uveriti. Još drastičniji je slučaj Danoskog. Nesporno,igrač koji možda i najvise zna fudbala. Ali on je više šetac nego igrač. Ne igra u oba pravca,ne pomaže saigračima u odbrani,juče i neprimetan i bezopasan u napadu. Isto kao i Zimonjić,demonstrirao je nezadovoljstvo kada ga je Gaćinović zamenio,opravdano ali prekasno,da bi deset minuta pre kraja ustao i sa klupe i uputio se prema svlačionici. Sramno i neprofesionalno.
Ako stručni štab i Uprava ne kazne najstožije ova dva foliranta i umišljene veličine,onda klub i ne treba da postoji. Može da se uzgubi,može da se loše igra,pa čak i ispadne iz lige,ali ovako bezobrazno ponašanje ne sme da se toleriše.
E. Pramenković