71 odosto Zemlje prekriveno je vodom, a ostalih 29 posto Kanteom, šala je koja kruži društvenom mrežama i koja upravo najbolje opisuje igru ovog fudbalera.

LONDON – U velikom finalu Lige šampiona igraće Mančester Siti i Čelsi. Nakon što je Manchester City u utorak preko PSG-a stigao do finala, to je isto uspelo i Čelsiju koji je u polufinalnu nadigrao Real.

Londonski Plavci su nakon 1:1 u prvom meču u revanšu slavili sa 2:0, a najzaslužniji za njihovu pobedu bio je “omaleni” veznjak N'Golo Kante.

A Kanteova životna priča nadahnuće i motivisati mnoge dečake koji maštaju da jednog dana upravo oni budu ti koji će voditi svoje klubove ka fudbalskim visinama.

Rođen je 1991. godine u Parizu. Njegovi roditelji migrirali su u Francusku iz Malija 11 godina pre njegovog rođenja. Odrastao je u porodici nižeg sloja, a kao dete ostao je bez oca. Sav teret podizanja dece pao je na njegovu majku, koja je radila kao čistačica.

Odrastao je u malom i gusto naseljenom prigradskom naselju Pariza, Rueil Malmaisonu, a kako bi pomogao majci da prehrani porodicu, kao dečak je skupljao smeće koje je kasnije prodavao. Tokom Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine kao “berač” smeća zarađivao je pristojan novac s obzirom da je smeće skupljao na velikim trgovima na kojima su se pratili mečevi sa Mundijala.

Popularnost fudbala u Francuskoj je nakon osvajanja titule na Mundijalu naglo skočila, a u blizini Kanteovog doma otvoreno je nekoliko fudbalskih Akademija. Jednoj od njih priključio se i Kante, koji se potom nastavio fudbalski razvijati u lokalnom niželigašu Suresnesu.

Iako je od svojih mladih saigrača bio mnogo niži, njegovi treneri su na samom početku videli da ima ono “nešto” što je potrebno da postanete dobar fudbaler. Njegov klub je počeo osvajati turnire na lokalnom nivou, a Kante je bio sve popularniji kod trenera i svojih saigrača. Divili su se njegovoj skromnosti, poniznosti i volji za uspehom, a kada je već postao svetski poznati fudbaler jedan od njegovih trenera u Suresnesu je za francuske medije istakao:

“Bio je jedini igrač koji je slušao i radio apsolutno sve što od njega tražite. Pre letne pauze našalio sam se sa njim i rekao sam mu da mu dajem dva meseca da žonglira 50 puta levom, pa 50 puta desnom i na kraju 50 puta glavom. Šta se dogodilo? Dva meseca kasnije je uspeo. Bio sam šokiran i od tog momenta nikada mu nisam rekao šta da radi. Jednostavno sam ostavio prirodi da odluči o njegovom slučaju”.

🇫🇷 N’Golo Kanté’s game by numbers vs. Real Madrid:

100% aerial duels won
46 touches
5 interceptions (!)
2 ground duels won
3 chances created (most)
2 ball recoveries
1 take-on
1 block
0 times dribbled past

All after fasting for Ramadan… 👏🤯 pic.twitter.com/EHuFlyjncI

— PurelyFootball (@PurelyFootball) May 6, 2021

Nekoliko godina kasnije, odnosno 2010. godine, naporan rad se isplatio. Predsednik Suresnesa je zahvaljujući svojim vezama pomogao Kanteu da pređe u rezervnu ekipu Bulonja. Za prvi tim ovog kluba debitovao je u Ligi 2 u maju 2012. godine. Protivnik je bio Monako, a Kante je odigrao poslednjih 11 minuta susreta. U idućoj sezoni je u trećem stepenu francuskog fudbala odigrao 37 utakmica.

Dobre igre donele su mu transfer u Kaen s kojim u prvoj sezoni uspeva da se plasira u elitni rang francuskog fudbala, a 2015. se seli u Lester s kojim senzacionalno osvaja Premieršip. Upravo je Kante smatran za ključnog igrača ovog fudbalskog podviga, a njegov tadašnji trener Klaudio Ranieri je u jednoj izjavi nakon susreta istakao:

“Taj mali Kante toliko trči da sam u jednom trenutku pomislio da ima u gaćama skrivene baterije. Na treninzima je trčao kao navijen, a ja sam mu govorio da ću jednog dana svedočiti kako centrira loptu u kazneni prostor i onda trči do nje i glavom je šalje u gol. On je neverovatan”.

U Lesteru je odardio samo jednu sezonu da bi 2016. prešao u Čelsi čije boje brani i danas. Poniznost, vera u uspeh i mukotrpan rad su se isplatili, no za razliku od mnogih igrača, slava Kanteu nije udarila u glavu. Nikada se nije bahatio, razbacivao novcem, a svojoj porodici je uvek bio na usluzi. Pomogao je bratu i majci da započnu svoj posao, a jedan je od retkih igrača kojeg respektuju i navijači protivničkih klubova.

Što se tiče reprezentativne karijere, u dva navrata je imao poziv reprezentacije Malija, no želeo je da zaigra za Francusku. Verovao je u svoje kvalitet i na kraju je dočekao poziv. Debitovao je za Francusku 24. marta 2016. godine, a dve godine kasnije osvojio je Svetsko prvenstvo.

A, koliko je ostao skroman i sramežljiv pored svih ostvarenih uspeha govori i to da su ga saigrači iz reprezentacije doslovno terali da u ruke uzme trofej namenjen svetskim prvacima.

indeksonline.rs/sportsport.ba