Fudbaleri Novog Pazara osvojili su rekordnih 50 bodova nakon završetka ovogodišnjeg regularnog dela sezone i 30 odigranih utakmica. Od kada se takmiči u superligaškom rangu, nikada više nije osvojeno. Uz to, učešće u play-offu obezbeđeno je nekoliko kola pre završetka sezone. Tokom minule dve sezone Pazar se do zadnjeg minuta borio za goli opstanak i pravo je čudo kako je i opstajao u elitnom rangu.
Ovogodišnji uspeh je tim značajniji ako se zna da je ostvaren sa najmanjim budžetom u ligi, a prvenstvo je počelo sa kaznom od čak 6 utakmica igranja na svom terenu bez prisustva publike. Pazar se još uvek bori za izlak na evropsku scenu, ali su mu direktni konkurenti daleko bogatiji, pa, zašto i ne reći, igrački kvalitetniji timovi.
Više puta smo ovde istakli, da su plavo-beli imali mnogo sreće u velikom broju utakmica. Utakmice su uglavnom dobijane sa minimalnom razlikom, zahvaljujući individualnim kvalitetima pojedinih igrača, pre svih napadača Majdevca. Pazar je osvajao bodove, ali lepote u igri nije bilo ni dok su ekipu predvodili Gaćinović, Čakar i Stanković. Nastavilo se to i sada sa trenerom Berberom, koji je jedini imao hrabrosti da u teškom trenutku preuzme klub. Drugi treneri koji su se do juče sami nudili da dođu u Novi Pazar, posle skandala sa Kljajićem, odbili su da vode tim do kraja prvenstva. Berber je uzeo vruć krompir u ruke u pokušaju da psihološki pripremi igrače i podigne nivo igre.
Pobede u Lučanima i protiv Radnika za mnoge su predstavljale veliko iznenađenje. Kao i na ranijim utakmicama, Pazar nije briljirao ali je bodovni saldo bio uvećan i time šanse za Evropu ostale realne. Prizemljenje je brzo stiglo na utakmici sa Vojvodinom. Bez obzira što su plavo-beli bili hendikepirani neigranjem nekoliko standarnih igrača, razlika u kvalitetu je bila više nego očigledna. Uostalom jedan igrač Vojvodine (Čumić) plaćen je kao polovina tima Novog Pazara. Najmanja plata igrača Vojvodine, jednaka je najvećoj plati pazarskog fudbalera. I ta se činjenica mora imati u vidu kad se analizira i ova utakmica i čitavo prvenstvo. Uprkos tome, Novosađani su peti na tabeli sa svega 4 boda više od šestoplasiranog Pazara. Tek da se vidi kakav je ovo uspeh ostvaren u tekućoj sezoni.
Utakmica sa Vojvodinom pokazala je, međutim, sve slabosti plavo-belog tima, koje su karakteristične za celo prvenstvo. A to su pre svega, staromodna igra, slab protok lopte i pas igra, te loša fizička pripremljenost igrača. Berber je nasledio, u suštini, nespremnu ekipu za ovaj rang takmičenja.
Tokom cele sezone pojedini igrači traže izmene već posle prvog poluvremena ili najkasnije u 60. minutu utakmice. Malo je reći da je to nedopustivo. Zato nije ni čudo što ne mogu da rade presing na protivničkoj polovini, a u na sredini terena i u zadnjoj liniji stoje obično jako daleko od suparničkih igrača. Tamo gde je Pazar trebalo da bude najjači, a to je sredina terena, ispalo je da je to najdeficitarniji deo tima. Osim mlađanog Momčilovića, ne postoji nijedan igrač u toj liniji ekipe koji može da odigra solidno ni dve utakmice u kontinuitetu. Koliko ovaj bonus igrač nedostaje timu, pokazao je najbolje meč sa Vojvodinom. Nije bilo drugog igrača koji može bez faula da uzme loptu i automaski napravi višak i krene u tranziciju. Drugi fudbaleri sredine terena ponašaju se kao da je svo vreme sveta pred njima. Moderni fudbal to ne trpi. On traži i da brzo mislite i još brže reagujete sa loptom. Ako toga nema, onda nema ni šansi ni golova. Majdevac ne može sam i da namešta i da daje golove.
Zbog svega toga ovaj plasman na tabeli je ravan čudu. Tome treba dodati i plasman u četvrtfinale Kupa Srbije,a li i najverovatniji opstanak omladinaca u najelitnijem rangu takmičenja. Ukoliko i Jošanica zadrži prvo mesto i plasira se u Srpsku ligu, onda je ovo najuspešnija godina u istoriji novopazarskog fudbala. Istovremeno, infrastruktura je dodatno unapredjena, imidž kluba u regionalnim okvirima podignut na viši nivo.
Sve su to razlozi za slavlje. Međutim,t u postoji jedno veliko ALI. Nakon napada na golmana Kljajića, sve se dramatično promenilo. Grupica od 5-6 navijača urušila je za 2 minuta nešto što je godinama građeno. Ništa više nije isto. Taj sramni napad će se medijski možda i zaboraviti, ali će ostati trajna mrlja na obrazu kluba. I ne samo to. Učinjena je ogromna praktična šteta klubu i iskrenim ljubiteljima fudbala.
Već smo spomenuli da niko od trenera nije hteo da dodje u Pazar, izuzev Berbera. Šta će se tek dešavati tokom prelaznog roka? Da li će fudbaleri želeti uopšte da razmatraju ponude koje dolaze iz plavo-belog tabora? Verovatno će dolaziti oni koji nisu uspeli da obezbede angažman u drugim klubovima.
Pazar će tako biti njihov poslednji izbor, kad iscrpe sve druge mogućnosti. Drugim rečima, tim će se krpiti od nedovoljno talentovanih domaćih igrača i “pojačanja” koja to nisu. To u startu znači, borbu za opstanak sa vrlo pesimističnim prognozama u pogledu konačnog ishoda. Mnogi protivnici kluba će se obradovati ovakvom scenariju. Svi drugi koji vole iskreno fudbal mogu samo da plaču. A sve zahvaljujući toj šačici “navijača”. Ko nas je kleo, zaista nije dangubio.
S. Bulić