Novi Pazar – Od decembra 2011. do 28. januara ove godine Fudbalski klub Novi Pazar bio je bez predsednika. Trebalo je da prođe trinaest meseci od policijskog privođenja tadašnjeg predsednika Bojana Radovanovića, da bi se konačno pronašla odgovarajuća ličnost za mesto prvog čoveka najpopularnijeg gradskog kluba. Nakon povlačenja u počasnu fotelju prvog superligaškog predsednika Novog Pazara Rasima Ljajića i kraja kakav je imao Radovanović, ovoj funkciji trebalo je vratiti dostojanstvo.
Nije bilo lako u vremenu kada su devalvirale sve prave vrednosti pronaći toliko harizmatičnu ličnost, nekog ko se izdvaja iz mase onih koji nude uvek iste ideje ili ne nude ništa novo. Novi predsednik FK Novi Pazar dr Sead Malićević je baš takav. Izaziva pažnju gde god se pojavi, lako izražava svoje stavove, poseduje vokabular za sve vrste razgovora od spontanih do najkomplikovanijih, ume da sasluša kako istomišljenike tako i one čiji se stavovi ne podudaraju s njegovim. Malićević je bivši šef lekarskog tima FK Partizan, trenutno načelnik odeljenja u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije i jedan od kontrolora u Antidoping agenciji Republike Srbije.
Vaše ime nije često dovođeno u vezu sa FK Novi Pazar, tako da se čini da je preuzimanje njegovog kormila u ne baš sjajnom trenutku u kome se klub nalazi iznenadilo i vas i dobre poznavaoce fudbalskih prilika?
– Ne radi se ni o kakvom iznenađenju. Rođen sam u Novom Pazaru, u Beogradu živim, ali nikad u potpunosti nisam otišao iz Novog Pazara. Izgleda da javnost nije bila dovoljno upoznata sa mojim dosadašnjim angažmanom u klubu. Čvrsta veza sa FK Novi Pazar datira još iz dana kada nije bio superligaš. Ne znam koliko je poznato da sam već bio jedan od potpredsednika kluba zadužen za organizovanje medicinskog rada. Kada je Novi Pazar ulazio u Superligu imao se konstantne susrete sa Rasimom Ljajićem, Bojanom Radovanovićem i tadašnjim trenerom Mikijem Ivanovićem. U to vreme Novi Pazar je pred premijerni start u eliti završne pripreme obavio u sportskom centru FSS u Staroj Pazovi. Mnogo vremena sam tada proveo zajedno sa zvaničnicima i fudbalerima našeg kluba. Svi koji me poznaju znaju koliko volim fudbal, i bez obzira što ne živim u Novom Pazaru bio sam i ostao privržen Pazaru i Pazarcima. Siguran sam da postoje ljudi kojima je Novi Pazar u ovom trenutku jedini radni i životni prostor a mogli bi da se uhvate u koštac sa funkcijom predsednika fudbalskog kluba. Smatram da su se u Novom Pazaru priklonili mišljenju da je za klub u ovom momentu najbolje rešenje imenovanje nekog ko nije u stalnom kontaktu sa čaršijom, a dobro je poznaje. Neko ko nije potrošen u pazarskom fudbalu, neko novo lice, neko ko voli fudbal, ko je već bio u klubu i uz klub. Izuzetno sam ponosan što je u medijima, novopazarskim i beogradskim, moje imenovanje za predsednika naišlo na izuzetno pozitivan odjek. Medijski prostor se u potpunosti otvorio i potrudiću se da ga mudro iskoristim.
Svesni ste trenutka u kome se nalazi FK Novi Pazar. Situaciji je daleko od dobre?
– Nije to slučaj samo sa nama. Jeste kriza u klubu najveća u poslednjih deset godina, ali potpuno isti slučaj je i sa našom državom. Posle razgovora koje sam obavio sa svim relevantnim javnim strukturama u gradu vidim izlaz iz krize. Raduje me da se svima razmišljanja poklapaju. Naš klub je specifičan po tome što je sav teret finansiranja pao na grad i zato je bilo važno obezbediti jedinstvo svih struktura. Izlaz postoji, a u tome će nam pomoći generalni sponzor čije će ime biti uskoro poznato. Najvažnije je strpljenje. Moji prvi meseci na ovoj funkciji nisu potrošeni na obećanja i pričanja bajki. Neće ni budući, jer je ovo vreme kada svim snagama moramo da se okrenemo stvaranju uslova za normalno funkcionisanje kluba.
Vezani ste porodično i poslovno za Beograd. Kako mislite da organizujete rad kad ćete više biti odsutni nego prisutni u Novom Pazaru?
– Dogovorom se sve rešava. Imam ideje i one se već ostvaruju. To što sam vezan za Beograd ne znači da ne mogu da organizujem efikasniji rad kluba.
Zašto Novi Pazar u ovom prelaznom roku nije uspeo da zadrži svoje najbolje fudbalere, decu grada Alivodića, Vusljanina, Mujdragića i Hadžibulića?
– Isključivo zbog nedostatka finansijskih sredstava. Drugi su im ponudili bolje uslove. Od toga ne treba stvarati nikakvu famu, i ranije su naši fudbaleri odlazili put Ivanjice, Kule… Vagali su i doneli odluke kakve su doneli. Potpuno drugo pitanje je da li im se više isplati da žive u porodičnom okruženju i igraju za klub iz grada u kome su nastanjeni ili da žive u iznajmljenim stanovima daleko od kuće.
Kao i mnogim drugim klubovima i Novom Pazaru su najveće probleme stvarale pojedine navijačke grupe. Da nije došlo do ujedinjenja navijača da li biste održali obećanje o zatvaranju severne tribine?
– Severna tribina našeg stadiona sigurno bi bila zatvorena da se to nije dogodilo. Nisam se nijednog trenutka dvoumio na kakvu reakciju će naići ova odluka, niti sam s njom u vezi imao neki strah. Vrlo je važno da sam za istu podršku dobio od svih gradskih relevantnih struktura. Drago mi je da su navijačke grupe same našle rešenje problema. U znak pomirenja za utakmicu sa Radničkim iz Kragujevca ulaz na severnu tribinu bio je besplatan. Nisam zbog bolesti bio na utakmici, ali sam obavešten i video sam putem televizijske slike da je atmosfera bila fantastična.
Kao šef lekarskog tima FK Partizan dugo ste bili na izvoru svih fudbalskih zbivanja u zemlji. Pretpostavljamo da kontakti i dalje postoje i da bi Novi Pazar od njih tek mogao da ima koristi?
– I dalje imam odličnu saradnju s Partizanom. Da ne govorim o nekadašnjim kadrovima crno – belih koji danas rade u drugim klubovima. U Partizanu je i danas dosta mojih prijatelja, ali kontakte ću uspostaviti i sa drugim klubovima i pojedincima koji su u fudbalu. Poznajem mnogo trenera, direktora, menadžera i potrudiću se da sa većinom dogovorim saradnju.
U čitavom programu konsolidacije stanja u klubu najvažniji je opstanak tima u društvu naših najboljih klubova?
– Jeste, i nemam ni najmanju dilemu da će Novi Pazar i u sledećoj sezoni igrati u Superligi. Čestitam stručnom štabu i momcima na rezultatima u prva dva kola nastavka prvenstva posle kojih sam skoro siguran da su i klub i ekipa na pravom putu. Na ostalim poljima trebaće malo vremena da se stvari dovedu na željeni nivo. Predstoji nam reorganizacija omladinske škole, kao i dalja ulaganja u infrastrukturu. Na Gradskom stadionu će još u toku ove polusezone zasijati reflektori. Počećemo i rad na projektu izgradnje južne tribine.
Fenomenalan prijem
Na fenomenalan prijem nekadašnjih vedeta Partizana naišla je vest da je doktor Malićević postao predsednik FK Novi Pazar. „Nema ko me nije zvao, od Bate Mirkovića, preko Ivana Tomića, Ćirića, Petrića, Kralja, Nenada Đorđevića, Adema Ljajića, do bivšeg generalnog sekretara Žarka Zečević. Ovog trenutka mnogih ne mogu ni da se setim. Jako mi je simpatično što su uglavnom svi rekli da je u njima Novi Pazar dobio još jednog navijača“, sa velikim zadovoljstvom naglašava Malićević. Za uspeh na profesionalnom i fudbalskom planu doktor Malićević kaže da najveće zasluge pripadaju supruzi Dragani i njihovoj deci Sari ( 15 godina ), Emi ( 11 ) i Denisu ( 8 ).
Iznenadni odlazak iz Partizana
Odlazak doktora Malićevića iz Partizana dogodio se iznenada pre dve godine, a i dalje je prekriven velom tajnovitosti. „Osam i po godina brinuo sam o zdravlju fudbalera Partizana. Ni danas ne znam zašto sam morao da odem i šta su bili razlozi za takav potez. Ne pada mi na pamet da se bavim bilo kakvim spekulacijama. Očigledno da nekom nisam bio po volji. I pored svega što se desilo to nikako i nikada ne može umanjiti moju ljubav prema Partizanu. Postigao sam radeći u šampionskom timu visoke stručne domete, imao bezbroj teških, a uspešnih medicinskih zahvata. Mnogo fudbalera se posle neugodnih povreda u rekordno kratkom vremenu uspešno vratilo na teren. Sve što sam postigao u Partizanu je rezultat mog rada. Nikada nisam imao ničiju podršku sa strane. Ušao sam kao početnik u veliki sistem a ostavio trag koji se i danas vrednuje, u to sam se uverio kroz razgovore i javno iznesena mišljenja ljudi iz uprave, fudbalera i ostalih“, kaže Malićević.