Prošlo je punih 23. godine od stravičnog zločina u Štrpcima, dana kada su oteti i ubijeni 18 Bošnjaka i jedan Hrvat od strane paravojnih jedinica Milana Lukića.

Bol i tugu ove tragedije treba da podelimo pre svih sa porodicama nastradalih, zverski ubijenih ljudi. Ovo je dan tuge za sve Bošnjake, ali i za sve ljude koji gaje vrednosti civilizacije, suživota i međusobnog poštovanja. Obaveza je svih nas da ovaj dan ne zaboravimo, da iz ove tragedije naučimo, ali pre svega da porodicama žrtava obezbedimo satisfakciju. Deci ubijenih ništa ne može zameniti roditelje, ali pravda i saosećanje je minimum koji im se treba pružiti.

Nažalost, ovaj dan neki pokušavaju da upotrebe u ličnu promociju i da na kostima nevinih žrtava zarade poneki politički poen.

Sa mimbera novopazarskih džamija je danas čitan proglas Muamera Zukorlića u kojem on navodi da je koalicija Ugljanin-Zukorlić koju on, bez imalo srama, naziva bošnjačkim pomirenjem, garant da se Štrpci neće ponoviti. Kako Zukorlić kaže, sada kad Bošnjaci imaju njega za verskog poglavara i Ugljanina za nacionalnog, oni će nas štititi od tragedija. Besmislenost ove izjave najbolje znaju naši stariji sugrađani koji se dobro sećaju da je identična situacija bila i pre 23 godine, kada je Zukorlić bio muftija, a Ugljanin predsednik BNV, u to vreme MNVS. I šta se desilo, kada je zagustilo jedan je pobegao u Tursku, a drugi zanemeo i sagnuo glavu.

Ne treba trošiti previše reči na ove lovce u mutnom, jedino što možemo je da prenesemo apel, ne apel Sandžačke demokratske partije, već apel svih normalnih i civilozovanih ljudi: pustite nas da u miru i bez vaše bestidne propagande obeležimo ovaj tužni dan, da ne otežavamo porodicama stradalih već da pokažemo malo saosećanja sa patnjom koju nose sve ove godine.