„Sandžak je u Srbiji, naša adresa je Beograd i svi naši problemi treba da se rešavaju ovde“
Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i lider SDPS-A, juče je bio gost naše redakcije. On je za „Alo!” kazao da nikada nismo bliži rešenju za Kosovo i Metohiju, ali da postoje brojni otpori. On je dodao i da je suludo da Sandžak pokušava da u ovom procesu dijaloga traži neko svoje posebno mesto.
Rekli ste da imate utisak da nikada nismo bili bliži kosovskom rešenju, ali smo, s druge strane, i vrlo daleko od konačnog rešenja. Na čemu zasnivate taj utisak?
– Blizu smo jer se prvi put vidi odlučnost ključnih ljudi i u Beogradu i u Prištini da se taj problem reši i postoji načelna saglasnost oko principijelnog rešenja. Ipak, još je puno prepreka na putu postizanja dogovora. Međunarodna zajednica je potpuno podeljena po ovom pitanju, na Kosovu su svi protiv Hašima Tačija, čak i stranka koju je osnovao, a ovde se deo javnosti protivi rešenju, zagovarajući zamrznuti konflikt. Zbog toga kažem da smo vrlo daleko od konačnog rešenja.
Pomenuli ste Tačija, evidentno je da postoje nesuglasice među kosovskim političarima. Da li to može da uspori rešavanje ovog pitanja?
– Mislim da je to jedan od glavnih faktora za oprez i pesimizam. Čak i ako do dogovora dođe, ja ne znam na koji način će Tači to moći da implementira. Možda će to biti glavna prepreka za postizanje konačnog dogovora.
Doduše, i u Srbiji nemamo jedinstven stav kada je reč o KIM, zašto je to tako?
– Stvari ovde stoje tako da je deo javnosti, koji je najglasniji, zagovara zamrznuti konflikt. To je da ne radimo ništa i da čekamo da se jednog dana nešto samo od sebe desi. Ja uvek postavljam pitanje: „Dobro, kad prođe to zamrznuto stanje i kada ga odmrznemo, šta se onda dešava?”. Da li onda pregovaramo? Kakvo Kosovo hoćete, celo bez Albanaca ili s Albancima? Kakvo rešenje tad predlažete? Ili možda mislite da ratujete i da sa vojskom i policijom uđete na KIM, jer drugog načina nema da ostvarite potpunu vlast na terenu. Mi smo ovde imali zamrznuti konflikt od 1999. i u tom periodu je Kosovo postajalo sve više nezavisno. Videli smo kako funkcioniše zamrznuti konflikt i da on nije u korist Srbije. Vreme nije radilo u korist Srbije i ne vidim da će raditi u korist Srbije ni posle 2018.
Da li vas iznenađuje stav opozicionara i dela javnosti koji zagovara zamrznuti konflikt? Da li ste očekivali neku drugu ideju?
– Imamo nekoliko nivoa tih nazovipredloga. Ideja o zamrznutom konfliktu dolazi od stranaka desnice i desničarskih organizacija, a vidimo i da Crkva podržava tu ideju. Drugi deo stranaka očekuje da Vučić ovo reši i da onda kakvo god da rešenje bude, to bude izloženo kritici i pokušaju da se Vučić skloni sa vlasti. Treća grupacija očekuje da se ništa ne reši i da onda kažu kako je Vučić nesposoban da reši problem. Imate i četvrtu grupaciju, koja kaže da je to ionako sve izgubljeno i da je suviše da se uopšte pregovara, te da treba priznati nezavisnost Kosova. Srbija vodi ove pregovore tako da u njima ima vezanu jednu ruku zbog stanja koje je nasleđeno.
Kada predsednik Vučić predloži referendum, opozicionari kažu kako, eto, taj referendum odgovara samo Vučiću, kako vi to komentarišete?
– Da nije predložio referendum, rekli bi: „Evo, Vučić preuzeo da sam reši ovo pitanje, ne pitajući narod. Sada, kad se predloži referendum, kažu: „Vučić se skriva iza volje naroda“. Mislim da je svima u interesu da se na referendumu vidi kakvi su politička volja i raspoloženje ljudi kada govorimo o ovom rešenju.
Gde vidite mesto Bošnjaka u ovoj priči? Bilo je pokušaja Sulejmana Ugljanina da poveže pitanje Sandžaka sa Kosovom?
– Sandžak je u Srbiji, naša adresa je Beograd i svi naši problemi treba da se rešavaju ovde. Suludo je da Sandžak pokušava da u ovom procesu dijaloga traži neko svoje posebno mesto. To je pre svega na štetu i Sandžaka i Bošnjaka koji tamo žive. Kad Sandžak devedesetih godina nije pretvoren u krizno žarište, zašto bi bio pretvoren 2018. godine?
U novembru su zakazani izbori za Bošnjačko nacionalno veće, ali vaša stranka na njima ne učestvuje. Zbog čega?
– Mi smo i prošlog puta rekli da nećemo učestvovati i nismo učestvovali. To ne znači da smo nezainteresovani za ove izbore. Bili bismo srećni da se pojavi lista ili liste koje će se strogo držati zakona i nadležnosti tog nacionalnog saveta. Jer, ovo što sada imamo i vrste poruka koje stižu govore o politizaciji nacionalnih saveta.
Očekujete li pojačane tenzije u Sandžaku dok traje kampanja za te izbore?
– Biće jakih izjava, čiji je cilj da se pridobiju birači. Zato je važno da se govori šta su nadležnosti tih saveta. Ovde se radi o obmani građana, jer se stiče utisak da su ti saveti mesta gde se rešava sudbina Bošnjaka. Posao tih saveta je striktno omeđen zakonima i radi se o oblastima koje se tiču ostvarivanja kulturnog i jezičkog identiteta određene manjinske zajednice.
Kakvi su odnosi u Vladi Srbije, mediji najavljuju da je premijerka Ana Brnabić počela s ocenjivanjem članova kabineta?
– Sve je to normalno i logično. Rad svakog javnog funkcionera treba da bude podložan kritici i oceni.