Višečasovna politička drama odigrala se sinoć u Senatu i Kongresu SAD, koji su naizmenično usvajali predloge budžeta, koji su se razlikovali u samo jednoj tački – prihvatanju finansiranja zakona o zdravstvenom osiguranju, takozvanom Obamaker, ali na kraju nisu uspeli da dođu do zajedničkog rešenja, javlja Tanjug.
Time je na snagu stupio prestanak finansiranja aktivnosti federalne vlade, čime će biti pogođen veliki broj građana, pošto se procenjuje da će na prinudne odmore biti upućeno više od 825 hiljada od dva miliona budžetskih korisnika.
Blokada vlade će uticati na niz državnih aktivnosti, od rada sudova, do finansiranja vojske, policije i svih federalnih institucija.
Tokom dramatičnog ponedeljka u Vašingtonu, prvo je Senat, u kome većinu imaju demokrate, tokom dana usvojio budžetski predlog koji predviđa finansiranje Obamakera, vrativši tako budžetski zakon na odlučivanje u Kongres.
Kongres je, nakon višečasovnih konsultacija vođa republikanaca, počeo glasanje sinoć oko osam časova i nakon polusatne debate izglasao novi predlog budžeta, koji odlaže finansiranje Obamakera za narednih godinu dana. Za takav predlog je glasalo 228 kongresmena, dok je 201 bio protiv. Među onima koji su glasali za bilo je i devet demokrata, dok je 12 republikanaca glasalo protiv ovog predloga.
Pre samog glasanja, odigrala se mala partijska drama među republikancima, pošto su senatori takozvane umerene struje,
koju predvodi Džon Bejner i Džon Mekejn, pokušali da izdejstvuju da većina njihovih kolega ipak glasa za neku vrstu kompromisnog predloga, kojim bi bilo izbegnut prestanak finansiranja aktivnosti federalne vlade.
Međutim, krilo koje predvodi kongresmen Ted Kruz iz Teksasa, a blisko je konzervativnom Pokretu čajanka, ni na koji način nije želelo da dođe do dogovora sa demokratama, ako ne odustanu od finansiranja zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Kongresmeni koje predvodi Kruz, izjavili su nakon glasanja da nazad u Senat šalju modifikovani predlog budžeta, koji sada ne ukida u potpunosti finansiranje Obamakera, već ga odlaže na godinu dana.
Pošto je vreme do ponoći isticalo, Senat se odmah sastao i već u pola deset, nakon brzog glasanja odbio predlog republikanskog Kongresa sa 54 glasova za i 46 protiv, vrativši tako svoju verziju predloga na novo odlučivanje u Kongres.
Istovremeno sa glasanjem, odvijalo se i političko lobiranje, pošto je predsednik SAD Barak Obama telefonom pozvao vođe republikanaca i demokrata u Kongresu i Senatu, apelujući na njih da izglasaju budžet kojim bi bila odobrena sredstva za već usvojeni zakon o zdravstvenom osiguranju.
Oko 23 časa uveče, SiEnEn je preneo da vođe republikanaca nude pregovore demokratama oko usvajanja budžeta, ali je ubrzo nakon toga prvi čovek Demokratske partije u Senatu Hari Rid za govornicom odbio taj predlog. Nakon neuspeha potencijalnih pregovora, Konges više nije glasao.
U međuvremenu, predsednik SAD Barak Obama potpisao je zakon kojim se osigurava da će pripadnici vojske SAD i Obalske straže dobijati plate tokom finansijske blokade vlade.
Obama je rekao da će američka vojska ostati u “normalnom statusu funkcionisanja” posle neusvajanja budžeta u Kongresu, ali je upozorio civile koji su zaposleni u ministarstvu odbrane, da će možda morati na prinudne odmore.
– Znam da bi naredni dani mogli da donesu veću neizvesnost, uključujući moguće prinudne odmore. Vi i vaše porodice zaslužujete više od nefunkcionisanja koje smo videli u Kongresu – rekao je Obama u televizijskom obraćanju na Televiziji američkih oružanih snaga pošto je stupila na snagu finansijska blokada vlade u Vašingtonu.
Obama je podsetio da kada se govori o prinudnim odmorima, da “zna da oni dolaze u trenutku kada su već mnogi (u ministarstvu) to prošli proteklog leta”.
Američki predsednik je obećao da će učiniti sve da Kongres deblokira ponovo vladu u Vašingtonu “što pre to bude moguće”, prenela je agencija Rojters.
Nakon stupanja na snagu ukidanja finansiranja vlade, dve strane mogu da nastave pregovore i prekinu blokadu u trenutku kada dođe do dogovora o budžetu i finansiranja Obamakera.
Blokada vlade će koštati 300 miliona dolara dnevno
Delimična finansijska blokada američke vlade će koštati SAD najmanje 300 miliona dolara dnevno u izgubljenom bruto društvenom proizvodu (BDP), procene su istraživačke kompanije IHS.
Iako je to možda samo delić ekonomije vredne 15.700 milijardi dolara, negativne posledice finansijske blokade vlade će, ukoliko potraje, verovatno rasti, budući da podriva poverenje i potrošnju preduzeća i potrošača, javlja njujorška agencija Blumberg.
IHS procenjuje da bi, u slučaju jednonedeljne blokade vlade, njegova prognoza privrednog rasta SAD od 2,2 odsto za poslednji kvartal bila smanjena za 0,2 procentna poena, a da bi tronedeljna blokada vlade, poput one iz 1995-1996. godine, umanjila američki BDP za između 0,9 i 1,4 procentna poena.
– Vladina potrošnja pogađa svaki aspekt ekonomije, a zastoj u potrošnji, više nego direktni gubitak prihoda, rizikuje da ugrozi poverenje investitora i poslovnih ljudi, na način koji može ozbiljno da našteti privrednom rastu – izjavio je glavni strateg kompanije “Dženi montgomeri Skot” iz Filadelfije, Gaj Leba.
Zabrinutost da bi finansijska blokada vlade mogla ugroziti privredni rast uzrokovala je juče oštar pad akcija, pri čemu je indeks S&P 500 pao za 0,6 odsto na 1.681,55 poena na zatvaranju berze u Njujorku.
izvor: trojka.rs