Od svih investicija koje su ušle u Srbiju u tom periodu, a u pitanju je 18 milijardi evra direktnih investicija, bratska Rusija učestvovala sa svega 3,6 odsto, tj. sa 650 miliona evra!
Imajući u vidu bogatsvo države i broj stanovnika i oslanjajući se na taj odnos, ispada da je i Crna Gora, daleko manja i siromašnija država od Rusije, uložila skoro pola milijarde evra više nego Rusija, čiji je predsednik, Vladimir Putin, pre samo nekoliko dana spektakularno dočekan u Srbiji, kao veliki dobročinitelj i prijatelj naše zemlje.
Ruku na srce, pomoć Rusije svakako da nije za zanemarivanje, ali treba imati u vidu i šta su druge zemlje uradile za Srbiju i koliko su novca uložile, ne busajući se u grudi “bratskom ljubavlju”. Bez velike fame, Italija i Nemačka su ostavile u Srbiji oko milijardu evra, a skoro toliko je u Srbiju investirala i Grčka, dok je Austrija široke ruke uložila oko 2,6 milijardi evra.
Ipak, Srbija se i dalje najviše nada ruskim investicijama, a da li će braća Rusi konačno opravdati dato im poverenje ostaje da vidimo. Predsednik Rusije je, prilikom posete Srbiji doneo i sedam ugovora veoma važnih za razvoj naše zemlje, a tu je i obećanje Putina da će Rusija uvoziti srpski “fijat”.
KO JE NAJVIŠE INVESTIRAO U SRBIJU POSLEDNJIH DESET GODINA
Ovo su činjenice koje kažu da se srpska ljubav treba malo “preneti” i na Nemačku i Italiju, a ne samo na Rusiju, koja činjenično, ne može da se diči s koliko je novca pomogla Srbiji. A činjenice kažu da je u poslednjih deset godina ovako investirano u našu zemlju u evrima:
* Austrija – 2,6 milijardi
* Nemačka – 1,2 milijarde
* Italija – milijardu evra
* Grčka – 950 miliona evra
* Slovenija – 900 miliona evra
* Rusija – 650 miliona evra
* Crna Gora – 450 milona evra
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
RUSKA OBEĆANJA
Ne treba zaboraviti da je Rusija i do sada mnogo toga obećala Srbiji. Ovo su neka od tih obećanja:
* Izgradnja Južnog toka koja je nekoliko puta odložena, a i dalje je neizvesna;
* Posao na izgradnji JT u Srbiji izvodiće ruske firme, a mi ćemo biti proizvođači;
* Ruski kredit od 800 miliona dolara za železničku infrastrukturu – uslovi i ugovor kredita obelodanjeni su tek tri godine nakon potpisivanja, a kamata za ovaj kredit iznosi komercijalnih 4,1 odsto, otplata je u roku od 10 godina, a grejs period je četiri godine;
* Od EBRD i organizacije “Evrofirma” dobijali smo slične kredite s kamatama od 1,75 odnosno 2,4 odsto;
* Radove finansirane ovim kreditom u obimu od 70 odsto izvodiće ruske firme, a srpske sa svega od 30 odsto.
KOLIKO NAS JE KOŠTALA RUSKA LJUBAV
Treba napomenuti da smo do sada prilično “platili” saradnju s Rusima, te nas je bratska ljubav više puta “šibnula po džepu”, pa smo na naplati rudne rente od strane “Gaspromnjefta” do danas izgubili 240 miliona evra, a do 2023, do kada važi ugovor, postoji mogućnost da izgubimo i čitavih 640 miliona.
Ne treba zaboraviti da je cena nafte pala na svetskom tržištu, cena benzina (NIS) i dalje pada, iako je u Sloveniji benzin pojeftinio već u nekoliko navrata.
U Rusiju smo do septembra do septembra 2014. izvezli manje od 500 miliona evra, a iz Rusije uvezli u vrednosti od 1,15 milijardi evra. Izvoz u Rusiju iznosi svega 6,8 odsto ukupnog izvoza Srbije i pored sankcija koje je Ruska Federacija uvela EU i SAD, a izvoz u Rusiju do septembra ove godine bio je manji nego prošle za četiri odsto, dok je uvoz skočio za 50 odsto.
(Telegraf.rs)