Dva brata, Jovan (14) i Vukan (9), postali su nevine žrtve strašnog masakra na Cetinju, koji je 1. januara 2025. godine zavio u crno nekoliko porodica i čitavu zajednicu. Njihova smrt, kao i smrt drugih nedužnih ljudi, delo je Aca Martinovića (45), koji je u krvavom pohodu ubio ukupno 12 osoba pre nego što je sebi oduzeo život.
Međutim, bol nije stala na masakru. Tuga porodice i zajednice nastavila je da se ogleda u svakodnevnim prizorima. Fotografija ljubimca mališana, psa po imenu Medo, koji tužno sedi ispred njihove kuće, potresla je mnoge. Medo, koji nije svestan tragične sudbine svojih malih vlasnika, ostao je nepomičan, odbijajući hranu i utehu.
„Medo tuguje, ne zna gde su mu drugari“
Na društvenim mrežama, prijatelji i rodbina dečaka opraštaju se emotivnim porukama. Tetka mališana je na svom Fejsbuk profilu podelila srceparajući status uz fotografiju tužnog psa koji čeka svoje male drugare.
„Nema ih, Medo. Što sve naše odbijaš, zar toliko tuguješ, zar se tako tvoja duša raspada?“, napisala je.
Tetka je dodala da pas deluje ljut, kao da krivi sebe što nije mogao da zaštiti decu.
„Nikad neću reći da si pas, nego anđeo čuvar mojih sestrića. Okrećeš glavu, ne želiš nikog da vidiš. Medo, osudio si sebe, najveći prijatelju malih, nevinih izgubljenih duša.“
Uz ove reči, objavila je i fotografije dece, podsećajući na to koliko su bili voljeni.
„Tetkine izgubljene sreće, je l’ vam hladno, je l’ vas strah? Evo tetke tu blizu, ne bojte se. Čeka vas Medo, ne mrda, ne zna gde ste. Neće ni da jede, ubi ga tuga.“
Tragedija koja je zavila Cetinje u crno
Masakr je započeo u kafani „Velestovo“, nadomak Sportskog centra, gde je Martinović ubio četvoro ljudi. Krvavi pohod se nastavio u Bajicama, gde je ubio još četvoro, da bi u naselju Humci lišio života dvoje dece, Jovana i Vukana. Pohod je završen u Donjem kraju, gde je Martinović ubio dve osobe pre nego što je, opkoljen policijom, pucao sebi u glavu. Preminuo je na putu do bolnice.
Cetinje, grad sa dugom istorijom, poznat po kulturi i tradiciji, sada je mesto neizrecivog bola. Porodice žrtava, prijatelji i komšije bore se da pronađu utehu u zajednici i sećanjima na voljene koje su izgubili.
Tuga koja se ne zaboravlja
Priča o Medu postala je simbol tuge, ali i ljubavi koja traje i nakon smrti. Pas, verni pratilac, ostao je na mestu koje ga podseća na njegove vlasnike, kao da se nada njihovom povratku.
„Spavajte anđeli, spavajte. Ljuta sam kad vas zovem, a vi mi se ne odazovete. Prvi put nećete da mi bar rukom ma’nete. Samo u snu vas vidim, prosuti biseri tetkini,“ završava svoju poruku tetka.
Građani Cetinja organizovali su niz komemoracija i okupljanja kako bi odali počast žrtvama. Ispred kuće porodice mališana, sveće gore danonoćno, dok ljudi ostavljaju cveće i plišane igračke u znak sećanja na Jovana i Vukana.
Potrebna podrška za porodice žrtava
Dok traje period tuge, važno je istaći potrebu za podrškom porodicama koje su izgubile svoje najmilije. Lokalna zajednica, ali i šira javnost, apeluju na nadležne institucije da pruže svu neophodnu pomoć, kako bi se porodice mogle suočiti sa ovim nenadoknadivim gubitkom.
Tragedija na Cetinju ostavila je dubok ožiljak, ali i podsetila na snagu zajedništva. Medo, pas koji ne napušta prag svojih malih vlasnika, ostaje simbol te ljubavi i povezanosti koja prevazilazi sve granice.
