Vakcine za COVID-19 uskoro bi trebalo da počnu da stižu do građana, ali se s njima očekuje poplava dezinformacija o vakcinama koje mogu potkopati poverenje javnosti i napore da se zaustavi širenje korona virusa. U borbi protiv dezinformacija posebnu ulogu imaju vlade, ali i društveni mediji koji dosad nisu uspeli da spreče bujanje bizarnih antivakserskih teorija zavera, pišu svetski mediji.
‘Paralelna pandemija’
Dok je niz potencijalnih vakcina protiv COVID-19 na pomolu, sve je veća zabrinutost da bi dezinformacije na internetu mogle neke ljude odvratiti od imunizacije, ukazuje BBC.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da se svet ne bori samo protiv pandemije, već i sa “infodemijom” u kojoj preopterećenost informacijama, od kojih su neke lažne, ljudima otežava donošenje odluka o njihovom zdravlju.
Deo problema je, kako navodi britanski javni servis, to što se informacije o pandemiji pojavljuju fragmentarno i nepovezano, dok naučnici dolaze do novih otkrića o korona virusu i kako se najbolje odnositi prema njemu. To, prema rečima istraživača, stvara prostor za bujanje dezinformacija.
Iako je nespremnost da se primi vakcina uvek bio problem, stručnjaci su sada zabrinuti na uticaj koji dezinformacije mogu imati na namere ljudi da prime vakcinu protiv korona virusa, ukazuje BBC, dodajući da je u jednom istraživanju u Velikoj Britaniji 54 odsto reklo da će definitivno biti vakcinisano, ali je taj broj smanjen za šest odsto pošto su im pokazane netačne tvrdnje o bezbednosti vakcina.
SZO sugeriše da u otkrivanju netačnih informacije na internetu treba proceniti izvor, pročitati više od senzacionalnog naslova, identifikovati autora kako bi se videlo da li je reč o stvarnoj osobi i koliko je kredibilna, proveriti da li su informacije ažurirane, da li činjenice potkrepljuju iznete tvrdnje, ali i preispitati sopstvene predrasude.
Predsednik Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Frančesko Roka (Francesco Rocca) upozorio je da su lažne vesti o vakcinama protiv COVID-19 postale “druga pandemija” i da vlade i institucije treba da u zajednicama širom sveta počnu da grade poverenje u vakcinisanje, preneo je Asošijetid pres (Associated Press).
On je u ponedeljak, 30. novembra, na virtuelnom brifingu Udruženju dopisnika Ujedinjenih nacija rekao da je za pobedu pandemije COVID-19, neophodno “pobediti i paralelnu pandemiju nepoverenja”.
Roka je rekao da širom sveta postoji “sve veća uzdržanost oko vakcina generalno, a posebno o COVID vakcinama”, ukazujući da je u nedavnoj studiji Univerziteta Džon Hopkins u 67 zemalja utvrđeno da je prihvatanje vakcina značajno opalo u većini zemalja od jula do oktobra ove godine.
U četvrtini zemalja, rekao je Roka, istraživanje je otkrilo da je stopa prihvatanja vakcine protiv korona virusa blizu ili ispod 50 odsto, pri čemu je u Japanu opala s 70 na 50 odsto, a u Francuskoj s 51 na 38 odsto.
‘Poput tumora’
Vakcine protiv COVID-19 suočavaju se s raznovrsnim i snažnim pokretom dezinformisanja na internetu, dok zdravstveni zvaničnici upozoravaju da je za zaustavljanje korona virusa presudno da dovoljno ljudi bude imunizovano, ističe televizija NBC.
Stručnjaci kažu da ne postoji tačan procenat ljudi koji bi trebalo da budu vakcinisani da bi se zaustavilo širenje virusa, mada očekuju da to bude makar 60 odsto stanovništva, ukazuje američka televizija i dodaje da je u jednom Jugov (YouGov) istraživanju u avgustu samo 42 odsto ljudi u SAD pozitivno odgovorilo na pitanje da li će se vakcinisati.
U članku u časopisu Nejčr (Nature) istraživači su ustanovili da antivakserski pokret uveliko odgovoran za takvu uzdržanost. Antivakserske grupe na internetu imaju manje članova nego grupe koje su za vakcinu, ali je takvih grupa više s raznovrsnijim i emotivnim porukama. Istraživači su ustanovili da su te grupe bolje u slanju poruka izvan tih zajednica, što znači da mogu da dopru do više ljudi.
S druge strane, ističe NBC, dok je Fejsbuk (Facebook) nedavno zabranio neke od najvećih i najuticajnijih naloga antivaksera koji su milionima ljudi prenosili dezinformacije, novo istraživanje pokazuje da veća opasnost po poverenje javnosti u vakcine protiv COVID-19 dolazi od manjih i bolje povezanih Fejsbuk grupa koje su poslednjih meseci slale poruke protiv vakcina.
Tim istraživača koji je napisao članak za Nejčr, u novom istraživanju pokazuje da se i članovi grupa koji nemaju veze s vakcinama, poput ljubitelja kućnih ljubimaca, roditelja školske dece, ljubitelja joge ili hrane, sve više povezuju s antivakserskim pokretom. Jedno drugo istraživanje ustanovilo je da teorije zavere kako je vakcina za COVID-19 pokriće za različite oblike kontrole “duboke države”, filantropa pa i Satane nad stanovništvom, imaju dobar odjek među pristalicama libertarijanaca, Nju ejdž pokreta, Kjuanona (QAnon) i različitih antivladinih grupa.
“To je poput širenja tumora”, rekao je fizičar Nil Džonson (Neil Johnson) s univerziteta Džordž Vašington koji proučava ekstremizam na internetu i koji je radio na članku za Nejčr.
Bizarne teorije
S dolaskom vakcina protiv korona virusa dolaze i dezinformacije o njima, štaviše one su već raširene, piše Vašington post (The Washington Post) u uredničkom komentaru.
U jednom tekstu s teorijama zavera povodom novih vakcina hrane se bizarni navodi o “reprogramiranju” DNA, dok se u drugom tvrdi da ne samo što će primalac vakcine biti obeležen kao stoka, već će mu biti ubrizgane nano čestice kojim će postati “savršena antena za 5G frekvenciju”. Treći ponavlja neutemeljeni narativ s početka pandemije da je Bil Gejts (Bill Gates) napravio korona virus da bi nametnuo obavezno vakcinisanje.
Antivakserski pokret je naučio kako da širi svoje poruke internetom davno pre nego što je korona virus pogodio svet, ističe Vašington post i dodaje da se na dezinformacioni rat, koji je počeo i pre nego što su se pojavile vakcine koje mogu spasiti život, mora odgovoriti preventivnom odbranom.
Istraživači su prepoznali značaj popunjavanja “deficita podataka” kako bi se ljudima dali tačni odgovori pre nego što im oportunisti mogu dati pogrešne, ali, kako navodi list, to se mora izvesti tako da se pruže objašnjenja bez preopterećivanja, jer kompleksna pitanja mogu odgurnuti ljude ka udobnosti jednostavnih odgovora bez obzira na njihovu istinitost.
Zato, ističe Vašington post u uredničkom komentaru, vlada treba da smisli kako da s građanima komunicira o vakcinama često, konkretno i osetljivo, prilagođavajući svoje poruke postojećim zabludama, kao i različitim vrstama publike. I u tome bi ključno moglo biti partnerstvo s internet platformama.
Test za društvene medije
Kako su vakcine COVID-19 na putu da stignu ovog meseca, tehnološke kompanije će se suočiti sa svojim dosad najvećim testom na ovom planu – poplavom dezinformacija o vakcinama, ističe CNN uz ocenu da ulog da ispravno postupe, posle godina mučenja u borbi protiv dezinformacija o vakcinama, ne može biti veći.
Neke društvene mreže već su uspostavile mere posebno namenjene dezinformacijama o vakcinama za COVID-19, dok druge još razmatraju najbolji pristup ili se oslanjaju na postojeće smernice za COVID-19 i sadržaj koji se odnosi na vakcine. Međutim, ukazuje američka televizija, određivanje mera je lakši deo – dosledno sprovođenje je često gde platforme zakažu.
Fejsbuk (Facebook) je, na primer, ranije obećao da će preduzeti oštre mere protiv antivakserskih dezinformacija, ali je Instagram, koji je u vlasništvu te kompanije, u pretragama na reč “vakcine” nastavio da prikazuje postove s antivakserskih naloga i haštagova. Uprkos merama protiv takvih sadržaja, ukazuje CNN, Fejsbuk nije uspeo da potpuno suzbije antivakserski pokret na svojim platformama.
U novembru je Fejsbuk uklonio veliku privatnu grupu posvećenu sadržaju protiv vakcina, ali su opstale mnoge grupe posvećene napadima na vakcine. CNN navodi da je letimičnom pretragom našao najmanje desetak Fejsbuk grupa koje se protive vakcinama, s brojem članova od nekoliko stotina do desetina hiljada korisnika. Najmanje jedna grupa posebno je fokusirana na vakcine za COVID-19.
Bez obzira što zdravstveni stručnjaci kažu da su vakcine izuzetno bezbedne a negativne reakcije veoma retke, antivakserski sadržaji i dalje nalaze veliku publiku, ističe CNN.