Odbornici Stranke pravde i pomirenja (SPP) juče su iskoristili sport za političke ciljeve, dolazeći na skupštinsko zasedanje sa šalovima „Novi Pazar“. Ovi šalovi, specijalno napravljeni za ovu priliku, nikada nisu bili nošeni u našem gradu, a ni na njima nije bio prikazan grb fudbalskog kluba Novi Pazar, što postavlja pitanje – čega se zapravo stidite?
Nakon što su trijumfalno obukli te šalove, zauzeli su svoja mesta, a Jonuz Džanković, poznatiji kao Nuze Bikin, obratio se prisutnima sa napisanim govorom (ponekad je bilo potrebno i koristiti titlove), izjavivši kako je on „legenda kluba“ koja ima pravo da govori o temama vezanim za FK Novi Pazar. Pre nego što nastavimo, postavljamo pitanje – po čemu si ti, Nuze Bikin, zapravo legenda?
Igračka karijera? Igrao si u drugoj ligi, a najveće dostignuće ti je bilo što si nastupao za klub koji je tada bio u tom rangu. Trenerska karijera? Trener omladinaca koji je, prema pričama koje kruže po gradu, vređao i psovao decu tokom treninga. Najveće dostignuće u tvojoj trenerskoj karijeri bilo je biti pomoćnik trenera u drugoj ligi. Ako je ovo „legenda“, onda je Novi Pazar prepun takvih „legendi“.
Nuže Bikin se, zatim, žalio na kaznu koju je FK Novi Pazar dobio od Fudbalskog saveza Srbije, smatrajući da je broj utakmica bez publike previše. Ovaj njegov komentar pokazuje da, ili ne prati utakmice kluba, ili ga klub uopšte ne zanima. Da je pratio, znao bi da su pojedinci koji ne žele dobro ni klubu ni gradu odgovorni za ove kazne zbog nacionalističkih parola i ubacivanja pirotehnike na stadion.
Gde su tada bili odbornici SPP-a, ili Rasim Ljajić, kada je klub kažnjen sa pet utakmica bez publike? Zašto tada nisu organizovali protest ili barem verbalno osudili odluku FSS-a? Ne, njima je to samo bilo potrebno za dnevno političke svrhe, dok je sudbina kluba bila poslednja stvar koja ih je zanimala.
Pre četiri godine, FK Novi Pazar bio je na ivici stečaja. Spasen je zahvaljujući timu od deset ljudi koji su volonterski radili na njegovom spašavanju, molili ljude da otpišu dugove i plaćali dugove koji su se vučili još iz prošlih vremena. Zahvaljujući njihovom trudu, klub je prešao u režim UPPR (Unapred pripremljeni plan reorganizacije). U tom periodu, Muamer Zukorlić je izrazio želju da preuzme klub, obećavajući dovođenje arapskih investitora, ali, nažalost, investitori nikada nisu došli. Nuže Džankoviću, dobro znaš sve što se desilo i sigurno si bio upoznat sa svim okolnostima.
Svi sportski radnici koji su posetili Novi Pazar, a posebno oni koji su obišli naš klub, divili su se sportskoj infrastrukturi koju imamo. Dva stadiona sa prirodnom travom, od kojih je gradski stadion opremljen najnovijim sadržajem u vrednosti od oko 800.000 evra. Atletski tunel za zimske treninge, koji mogu koristiti svi fudbaleri, hotel za fudbalere sa SPA centrom, tri terena sa veštačkom travom, omladinska škola sa 800 dece, skoro sve kategorije koje takmiče u prvim rangovima. Klub koji sada žele svi da posete i klub za koji svi žele da igraju. I sve ovo je ostvareno zahvaljujući najvećim zaslugama Rasima Ljajića.
Na kraju, Jonuze Džankoviću, postavljamo ti pitanje – šta te zapravo zabrinjava? Da li te zaista brine sudbina kluba? Kako je klub „politički korišćen“, kako tvrdiš? Klub je bio ostavljen na cedilu, ali, uprkos tome, pobedio je Vojvodinu u Novom Sadu, odigrao nerešeno sa Čukaričkim, samo u poslednjim minutima izgubio od Partizana, prošao u osminu finala Kupa Srbije i osvojio 20 bodova. Klub je sada u plusu i bez dugova. Malo li je?
I još nešto, Jonuze Džankoviću, da znaš – Rasim Ljajić nikada nije napustio FK Novi Pazar, niti će to učiniti. Na vašu žalost, ali na našu sreću, on je sa nama i uvek će biti.
P.S. E moj Nuze, tebi iz Ćukovca da pišu govore o FK Novi Pazar.