Novopazarac Ante Drobnjak, čovjek koji već trideset godina živi u Beču, pisao je o Novom Pazaru.
Ovo je Novi Pazar.
-Grad u kojem sam se prvi put zaljubio. Grad u kojem sam prvi poljubac dobio. Ona je bila u poseti svojim rođacima, a ja roker iz provincije, iz Zubinog Potoka, dosao uciti gimnaziju.
-Bio je to pocetak osamdesetih. Ljilja je bila prelepa. I danas je takva. Ja i danas dobijam poljupce, no u drugoj drzavi i drugom gradu. Bec jeste lep, al moj Novi Pazar je lepsi, tu su moje uspomene.
-Ulicu Stane Bacanin nikada zaboraviti necu. Porodicu Erovic, porodiciu Dumic, Pazarsku Radio Stanicu i slusanje programa pokraj prozora, prvi video klub u gradu Jvc. Igre jurke i zmurke oko kuce Kalendera, ne, nikada zaboraviti necu.
-Iz mog Pazara sam otisao sa pocetkom ratnih godina i dolaska na scenu ljudi koji nisu bili dobri, bili su zli. Hteli su u ime mog i njihovog naroda posvaditi mene i mog druga Hasana, Emira, Senada, devojku Ljilju sa drugaricom Eminom, Sanelom, Amrom. Mi to nismo dozvolili. I danas, nakon 28 godina, mi smo sa njima prijatelji.
-Novi Pazar moze mrzeti samo onaj ko nikada u njemu nije proveo 24 sata. Onaj ko nema prijatelja u ovoj lepoj carsiji. Novi Pazar moze mrzeti onaj ko nikada nije Bozic proveo u ovom gradu, onaj ko nikada nije docekao Bajram i Ramazan. Novi Pazar moze mrzeti onaj ko nikada nije probao mantije i cevape, najbolje na svetu.
-Novi Pazar je grad dobrih domacina. Domacina Srba i Bosnjaka. Oni zive zajedno vekovima. Svedok mojoj tvrdnji je i ova fotografija. Dve kulture, vere, kulture, dva istorijska spomenika, crkva Sv. Nikole i Bukreska dzamija.
-U ovom gradu dva naroda dele i dobro i zlo, zajedno, danima, mesecima, godinama, vekovima, a na zalost Kurira, Informera, Telegrafa, Blica, raznih sovinista i na zalost mnogih u danasnjoj vlasti i vladajucoj partiji.
Ne, nećete mi promeniti misljenje, ne, nikada!!!