Fudbaleri Novog Pazara posle deset osvojenih bodova iz četiri utakmice, vraćaju se praznih šaka iz Subotice gde ih je Spartak sasvim zasluženo pobedio sa 2:0. Da stvar bude još gora, plavo-beli su još i dobro prošli, jer su domaćini mogli da napune mrežu do vrha gostiju.
Nijedan igrač, osim Momčilovića ne zaslužuje ni šesticu za svoju igru. Na momente je još Radevac pokazivao da će biti značajno pojačanje kada bude fizički spreman. Blago je reći da su drugi razočarali.
Spartak je jedna od slabijih ekipa, po kvalitetu, sa kojima je Pazar igrao ove sezone. Ali su fudbaleri iz Subotice pokazali više želje i ambicije nego gosti. Bolje su stajali na terenu, mnogo bliže igračima protivnika, vršili stalni presing na polovini Pazaraca, više su i trčali. Trener Suboticana potpuno je nadmudrio stratega plavo-belih Stankovića. Doduše, imao je i odličnog Srećkovića na krilu za kojeg Pešukicćnije imao rešenje.
Žalosno je bilo gledati fudbalere Novog Pazara kod drugog primljenog gola. Petorica igrača Spartaka krenulo je u kontru, a za njima su trčala tri fudbalera odbrane Pazaraca. Niko od ostatka ekipe nije ni pokušao, ili nije ima snage da se vrati i pomognu da se bar napravi prekid. Veliko je pitanje da li je ekipa fizički spremna za ovaj nivo takmičenja.
Pazar je nešto igrao samo u prvih deset minuta drugog poluvremena. Sve ostalo je bilo katastrofalno. Skoro pa sramotno. Bez ideje, vizije, koncepcije, bez individualnih poteza. Osim Momčilovića, u ovom trenutku, Pazar nema nijednog kvalitetnog igrača sredine terena. Ima zvučna imena, ali nema nikakav doprinos tih imena na terenu. I to je najslabiji deo tima. Bez njih, ni Majdevac, koji je jedan od najboljih napadača u zemlji, ne može da dodje do izražaja. Naprosto, nedostaju upotrebljive lopte. A puno se i fizički troši, često se vraćajući da do njih dodje, jer srednji igrači celo vreme igraju neku alibi igru bez ikakvog konkretnog učinka.
Pazar je tokom priprema krasila presing igra na protivničkoj polovini, sa puno agresije i trčanja. Sada je to misaona imenica. I da se ne lažemo, od pet utakmica u dosadasnjem delu prvenstva, Pazar je kvalitetno odigrao samo drugo poluvreme na utakmici sa GAT-om. Sve drugo je bilo srednje žalosno. Ali je loša igra bila pokrivena dobrim rezultatima i osvojenim bodovima.
Sandzak haber je i ukazivao na razliku izmedju prikazanog na terenu i bodovnog salda. Pazar jednostavno ima više bodova nego što je to svojim igrama pokazao. Tako je bilo i u prvom delu sezone, a to se nastavlja i sada. Sva sreća pa je prakticno obezbedjen plej-of i veliko je pitanje šta bi se desilo da je, kojim slučajem, sada prvenstvo počelo.
Neko će reći da ovo nije bila prava slika Pazaraca, zbog velikog broja povredjenih igrača. To nažalost, nije opravdanje. Pazar u svim dosadašnjim utakmicama nije pokazao igru koja je potrebna za borbu za mesto koje vodi u Evropu. Nije opravdanje ni loše i tendeciozno sudjenje Lazara Lukića. Mada nije uticao na konačan rezultat, od početka se videla namera da pomogne domaćinima. Pomoć im nije bila potrebna, jer je Pazar igrao ispod svakog nivoa.
Pred narednu utakmicu sa odličnim Radničkim (K) mnogo je razloga za brigu.
E. Pramenković