Isak Braun (5) iz Ajove ima redak genetski poremećaj koji ga sprečava da oseća bol i svaka opekotina, posekotina ili prelom kod njega ne izaziva nikakvu reakciju.
Bolni padovi, duboke posekotine i druge povrede koje nateraju decu u plač, kod malog Isaka ne izazivaju nikakavu reakciju. Čak i kada je nakon pada na igralištu slomio karlicu, jedva da je primetio da se nešto desilo, ali nije osećao nikakav bol.
Kada je učio da hoda, stalno je padao na glavu, ali njemu su ti padovi bili zabavni poput neke igre. Nesvestan da povrede mogu loše da utiču na njegovo telo, stavljo je dlanove na vrelu ringlu.
Roditelji su potražili pomoć, ali su bili veoma zabrinuti činjenicom da je ova bolest neizlečiva. Jedino što su doktori mogli da urade jeste da savetuju roditelje da objasne detetu šta može biti opasno za njega.
Iako je naučio da krv nikako nije dobra, Isak i dalje ne razume da kod drugih ljudi postoje različiti intenziteti bola, ili bol uopše.
Kada je slomio karlicu i rekao je roditeljima da nešto nije u redu, majka se ponadala da ipak postoji neki prag bola kod njega, ali da on verovatno mora biti i do 30 puta jači nego kod drugih, da bi on jedva nešto osetio.
Kao da ovo nije dovoljno veliki problem, Isak pati od još jedne bolesti, a to je nemogućnost kontrole temperature tela i razlikovanja toplote od hladnoće.
Doktori su nemoćni da ustanove uzrok ove bolesti i proći će godine dok se ne otkrije rešenje za potencijalno lečenje.
