Temperaturne oscilacije pogoduju razvoju virusa i dovode do bolesti disajnih organa. Veliki broj stanovnika Srbije je proleće dočekao sa prehladom ili gripom
Naizmenične promene toplog i hladnog vremena pogoduje širenju virusa, a ovo proleće je baš takvo, pa ne čudi što je veliki broj ljudi prehlađen ili ima neki oblik gripa. Kod većine je u pitanju samo nazeb, koji prođe nakon nekoliko dana. Međutim, mnoge je virus “smestio” u krevet i bez lekova ne mogu da se izbore sa njim. Najčešća dijagnoza ovih dana, koju dobiju od lekara kada mu se obrate zbog simptoma poput kašlja, temperature i stezanja u grudima je – bronhitis, a u težim slučajevima upala pluća.
kašljemtemperatura je normalna ili povišena. Pacijenti se osećaju loše, često imaju bol i stezanje u grudima, što je povezano sa disanjem i kašljanjem, pa se razlikuje od stezanja u grudima kod srčanih bolesnika. Važno je praviti tu razliku, da se ne bi stvarala panika zbog sumnje na probleme sa srcem – ističe pulmolog dr Vladimir Žugić, načelnik Službe za funkcionalnu dijagnostiku pluća Klinike za pulmologiju KCS.
* Kako sprečiti da prehlada ne pređe u bronhitis?
– Kod svake prehlade je u startu neki blaži oblik upale traheje, odnosno dušnika. Ali takva bolest, u principu, ne zahteva posebno lečenje. Čajevi, vitamini, mirovanje su osnovna terapija, jer prehlada prođe sama. Ukoliko se javi visoka temperatura, iznad 38 stepeni, pa traje dva, tri dana, trebalo bi se obratiti lekaru. Pogotovo kada je i disanje otežano, a opšte stanje organizma pogoršano hroničnom malaksalošću.
* Kako se leči akutni bronhitis?
– Kao i prehlada, unosi se mnogo tečnosti, pacijent se odmara, leži u krevetu, izima mnogo vitamina. To je osnovna terapija kod akutnog bronhitisa, a antibiotike nipošto ne treba uzimati, jer je ovde reč o virusnoj a ne o bakterijskoj infekciji. Uzimanje antibiotika je kontraindikovano, jer stvara rezistentnost, pa njihova kasnija u terapiji na bakterije može biti neuspešna. U svakom slučaju, akutni bronhitis ne ostavlja nikakve posledice ako nema komplikacije. Ljude često zavara iskašljavanje zamućenog žućkastog ili čak zelenkastog sekreta i pomisle da se radi o bakterijskoj infekciji. Međutim, to je uobičajena pojava i kod virusne infekcije, pa pojava takvog sekreta nije kriterijum za primenu antibiotika.
* Koje su moguće komplikacije?
– Najčešća komplikacija je pneumonija, odnosno zapaljenje pluća. Za razliku od bronhitisa i prehlade, pneumonija se obavezno leči antibioticima, jer se radi o bakterijskoj infekciji. Koliko će lečenje da traje zavisi od oblika pneumonije, odnosno od vrste bakterije koja je do zapalenja pluća dovela. Kod zdravih ljudi, bez težih hroničnih bolesti, lečenje je u kućnim uslovima antiobioticima u tabletama, pet do sedam dana. Kod bolesnika koji imaju druge faktore rizika, koji žive u domu za stare ili su bolest dobili u nekoj od zdravstvenih ustanova, lečenje traje duže, često je neophodna i hospitalizacija. Lečenje se, zavisno od uzročnika, obavlja energičnom antibiotskom terapijom, koja sadrži dva ili više antibiotika. Važno je da se zna da ni pneumonija ne ostavlja nikakve posledice, osim ako nisu prisutna pridružena obolenja ili se dogodi u starosti.
* Kakav je hronični bronhitis?
– Akutni bronhitis nema veze sa hroničnim, koji nastaje kao posledica hroničnog nadraživanja disajnih puteva. Manifestuje se stalnim kašljanjem i iskašljavanjem najmanje tri meseca u godini. Ovaj oblik bronhitisa javlja se kod pušača, zbog aerozagađenja, odnosno četica dizela, prašine, štetnih gasova, smoga. Ali, pre svega zbog višegodišnjeg pušenja. Kod velikog broja pacijenata sa hroničnim bronhitisom razvija se hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). Te osobe su pušači sa višegodišnjim stažom ili su stalno izloženi uticaju aerozagađenja. Osim stalnog kašlja i iskašljavanja, dolazi i do otežanog disanja. U početku prilikom naporu, a kasnije i u mirnom stanju. Sledeća faza je otežano disanje sa osećajem gušenja i sviranjem u grudima. Hronična upala disajnih puteva dovodi do manje ili više trajnog suženja disajnih puteva, koji se nikada ne vraćaju potpuno u prvobitno stanje, ni uz pomoć lekova. Bolest ima nekoliko stadijuma, najblaži oblik ne stvara smetnje u obavljanju svakodnevnih poslova, ali se teško podnosi svaki fizički napor. Najteži bolesnici su praktično invalidi, nesposobni za najmanji napor, kao što je jutarnja higijena ili obuvanje cipela. Oni su vezani za doživotno primanje kiseonika u kućnim uslovima. Hronična opstruktivna bolest pluća je jedina plućna bolest, koja ima sve više obolelih u svetu zbog zagađenja. Države možda mogu da brinu o čišćenju vazduha, ali ne i da zabrane pušenje pojedincima.
DECA SU NAJVIŠE UGROŽENA
Prehlada izazvana virusima je naročito opasna za najmlađe, jer često preraste u ozbiljan opstruktivni bronhitis ili zapaljenje pluća, upozoravaju iz profesionalnog Udruženja pedijatara u Minhenu. Kod bolesne dece disanje je veoma otežano i najčešće završavaju u bolnici. Čak i mališani čije stanje nije ocenjeno kao kritično, moraju da se inhaliraju da bi se otvorili disajni putevi i smanjilo oticanje tkiva.
Kod beba je u tom slučaju disanje izuzetno naporno, pa prestaju da sisaju, a telo zbog temperature gubi tečnost, o čemu roditelji posebno moraju da vode računa. U manje ozbiljnim situacijama su dovoljne kapi za nos i uspravljanje deteta u krevetiću pomoću jastuka. Soba u kojoj se nalazi beba trebalo bi da bude dobro provetrena, ne previše zagrejana.
Ako dete uporno kašlje, neophodno je da se zove lekar. Lekove za smanjivanje sekreta i kapi za nos ne treba davati bez konsultacije sa lekarom. Inače, doktori su uglavnom skeptični prema lekovima koji otpuštaju sekret, jer u kombinaciji sa medikamentima za suzbijanje kašlja mogu da dovedu do opasnog nagomilavanja sekreta. Nemački pedijatri savetuju oprez i sa kapima za nos, koje mogu da ometaju cirkulaciju ili oštete sluzokožu u nozdrvama.
PREPARATI OD JAGORČEVINE
Kod hroničnog bronhitisa preporučuju se preparati od jagorčevine, a najdelotvorniji je sirup koji se dobija iz korena biljke. Lekoviti sastojci prvo deluju na sluzokožu želuca, odakle nadražaj preko gastro – bronhijalnog refleksa deluje na sluzokožu bronhija. Tada dolazi do hipersekrecije, što omogućava lakše iskašljavanje. Osim toga, povećava se i aktivnost epitela sluzokože grla, koje je takođe nadraženo zbog kašlja.
izvor: novosti
