Dok vladajuća stranka još uvek ne otkriva ko će biti njen kandiat za predsednika Srbije, a sadašnji predsednik Tomislav Nikolić ne saopštava hoće li se opet kandidovati, opozicija uveliko kuje planove. Ona demokratska veruje u pobedu samo ukoliko se ujedini oko jednog zajedničkog kandidata.
Srbija bi u maju sledeće godine mogla da dobije novog predsednika. Iako je Tomislav Nikolić spreman da “nosi krst” i drugi put bude predsednik, kako je prošle godine rekao, ove se čini da će sve zavisiti od toga da li će SNS stati iza njega ili naprednjaci imaju drugog keca u rukavu.
Dok oni ćute, demokratska opozicija glasno pravi planove da se ujedini, ovoga puta oko zajedničkog kandidata za predsednika. Taj neko bi, prema mišljenju lidera DS-a Bojana Pajtića, trebalo da bude nestranačka ličnost.
“Ako bude jedan stranački kandidat iz bilo koje stranke, onda imamo situaciju koja je komplikovana i gde ne možemo da postignemo konsenzus. Važno je da se postigne konsenzus i mislim da neko ko uopšte nije deo nijedne od političkih stranaka može da postigne najvći rezultat”, uveren je Pajtić.
Predsednik Nove stranke Zoran Živković ne krije da bi na mestu šefa države voleo da vidi zaštitnika građana. “A to što je režim nervozan, da ne kažem besan na pominjanje ideje da on bude kandidat opozicije za predsednika, mislim da je to razlog više da se radi ka tome da se cela demokratska opozicija objedini oko jednog kandidata i ja mislim da je Saša Janković dobar kandidat”, poručuje Živković.
Predsednik SDS-a i nekadašnji šef države Boris Tadić kaže da ne treba upšte “licitirati s imenom” kandidata jer upravo to, kako kaže, hoće Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i vladajuća struktura.
Tog nekog bi potom mediji bliski vlasti “rastrgli”, veruje Tadić. Zato sam ne upada u zamku kada odgovara na pitanje hoće li i on u trku za predsednika.
“Naravno vlast bi želela da ja kažem da ja hoću da budem kandidat, a ja neću to da kažem. Hoću da ih uznemiravam tom činjenicom”, kaže Tadić.
Liberano demokratska partija stava je da su predsednički izbori 2017. godine prilika da se započne dijalog o modalitetima zajedničkog nastupa opozicije u budućnosti. Čedomir Jovanović ističe da takav dijalog mora biti iskren, koristan za društvo i dugoročno održiv.
“Nisam srećan zbog toga što takvi razgovori u prošlosti, poput onih sa Demokratskom strankom 2012. i 2013. godine, ali i uoči prethodnih parlamentarnih izbora, nisu urodili plodom zbog nespremnosti da se prevaziđu lični interesi i sujete kojih je prepuna naša politička scena. Zbog toga svaki naredni potez građanske demokratske opozicije mora biti usmeren na vraćanju smisla politici i lišen međusobnih ratova i nesporazuma”, poručio je nedavno Jovanović.
Ko god da predloži jednog kandidata opozicije, a koji ima integritet i kredibilitet u društvu – imaće i podršku pokreta Dosta je bilo.
“Premijer već priprema celu grupu svojih ‘lažnih’ kandidata čiji je jedini cilj da razvuku glasove i pokušaju da u prvom krugu spreče da najbolji kandidat uđe u drugi krug. Zbog toga jeste potreban jedan zajednički kandidat opozicije, da bismo osigurali ulazak u drugi krug i otvorili put za pobedu pristojne Srbije na izborima”, poručuju iz pokreta Saše Radulovića.
I dok se imenima uveliko licitira, jedno je sigurno – Boško Obradović, lder pokreta Dveri veruje da sledeći predsednik treba da bude neko mlađi, jer je Srbija, tvrdi, zrela za smenu političkih generacija.
“Ja sam predvodnik jedne nove generacije srpskih političara, iza sebe nemam afere, nisam bio na vlasti, i to je rekao bih ključna novost i prednost koju unosim u ovu predsedničku kampanju”, navodi Obradović.
Radikali kandiduju suprotno. Čoveka koji je u politici od svoje 17. godine, a iza sebe ima staž na vlasti, u opoziciji, ali i onaj haški – Vojislava Šešelja, uverenog da pobeđuje na predsedničkim izborima.
izvor: N1
