U Srbiji komemorativnim skupovima, polaganjem venaca i cveća na spomenike obeležava 17 godina od početka napada NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Držаvna ceremonija povodom obeležаvаnjа Dаnа sećаnjа nа žrtve NATO agresije koju će predvoditi premijer Srbije Aleksаndаr Vučić biće održana kod Spomenikа poginulim grаđаnimа nа Vаrvаrinskom mostu.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović je u Ulici Kneza Miloša u Beogradu položio venac na spomen ploču pripadnicima MUP-a koji su poginuli u NATO bombardovanju.
Stefanović je u izjavi novinarima rekao da je tokom 77 dana NATO bombardovanja poginulo 167 pripadnika MUP Srbije i da se njihova žrtva ne sme zaboraviti.
Na Spomenik palim borcima u ratovima 1990-1999 u Prokuplju venac će danas položiti ministar odbrane Zoran Đorđević.
U Beogradu gradonačelnik Siniša Mali venac će položiti na mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenata KBC “Dragiša Mišović”.
Na spomen-obeležje Milici Rakić u Tašmajdanskom parku venac će položiti gradski menadžer Goran Vesić i pomoćnik ministra u Ministarstvu rada zapošljavanja i socijalne politike Milan Popović.
Predstavnici Komande RV i PVO prisustvovaće polaganju venaca na platou ispred zgrade Komande RV i PVO u Zemun biće, gde će biti odata počast pripadnicima tog roda vojske koji su poginuli tokom agresije 1999. godine.
Godišnjica bombardovanja biće obeležena i na brdu Straževica polaganjem venaca na spomen-obeležje poginulim vojnicima. Toj manifestaciji prisustvovaće predstavnici Generalštaba Vojske Srbije, boračkih organizacija, grada Beograda i porodica poginulih vojnika.
Napadi NATO započeti 24. marta, trajali su 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo od 1.200 do 2.500 ljudi. U bombardovanjima koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20.00 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
izvor: N1
