NOVI PAZAR – Bogatstvo i lepota različitosti su glavne karakteristike Novog Pazara, danas, ali i kroz njegovu viševekovnu istoriju, saglasni su i naši sagovornici, žitelji ovog grada različitih generacija.
Mladi su, čini se, svesniji svih različitosti u odnosu na one koji su rođeni u bivšoj Jugoslaviji i koji su rasli u duhu zajedništva i bez jasno naglašenih podela po verskoj, nacionalnoj i rasnoj osnovi.
Novopazarka Mina Jovičić (30) smatra da je velika prednost odrasti u multietničkoj sredini, jer od malena ljudi uče o svojoj, ali i kulturi i običajima onih koji su druge veroispovesti.
“Družeći se jedni sa drugima, obilazeći se tokom različitih praznika ljudi ovde ruše predrasude, koje se uglavnom i stvaraju ako se ne poznajemo dovoljno. Multietničke sredine veoma dobro deluju na jednu osobu i njen razvoj, jer u današnje vreme, kada je uticaj medija veliki i kada se radi na tome da se usadi mržnja među različitim etničkim grupama, bitno je imati ispred sebe realnu sliku. Ne treba suditi o nekome i nečemu na osnovu pročitanog u štampi ili o onome što smo čuli na televiziji”, smatra Mina.
Ona je rođena u Kraljevu, u mešovitom braku, gde je provela detinjstvo i odakle nosi predivna sećanja, a može se pohvaliti iskustvom života u jednonacionalnoj i višenacionalnoj sredini.
“Iz Kraljeva nosim predivna sećanja, niko me nikada nije gledao drugačije. Sećam se rođendana moje školeske drugarice, čija je mama na hrani stavila natpise: Mina ovo sme da jede. Bilo je tu raznih događaja vezanih za različite praznike, ja bih uvek pitala zašto mi to ne slavimo. Kada smo se preselili u Novi Pazar, mojim vršanjacima je bilo interesantno kako neko sa mojim imenom i prezimenom može biti muslimanka, a zanimalo ih je i kako je to biti dete iz mešovitog braka”, priča ova mlada novinarka.
Ističe da Novom Pazaru upravo posebnu čar daje prožimanje različitih vera i civilizacija, o čemu svedoče brojni spomenici kulture.
“Tokom pandemije korona virusa i policijskog časa, kada je ceo svet strahovao, u Novom Pazaru su se mogli čuti ezani i crkvena zvona u isto vreme. To upravo govori da smo svi bili jedno, što bi se reklo i u bolesti i u zdravlju”, ističe Mina.
Ona smatra da su društvene mreže najozbiljniji problem za razvoj budućih generacija na ovim prostorima.
“Najveći problem globalno za mlade su socijalne mreže koje od njih stvaraju neku novu generaciju robota, koje su u stanju da poveruju svemu onome što na njima pročitaju, vide ili čuju. Te generacije su previše preokupirane površnim stvarima, pa neće biti u stanju, na žalost, da obrate pažnju na to da odrastaju u jednoj retkoj sredini, gde vlada mir i harmonija među ljudima različitih vera, kulture i običaja. Na taj način biće sprečeni da interaktivno učestvuju u drugačijim običajima što može biti veliki defekt u njihovom odrastanju”, kaže Mina.
Njena sugrađanka Naida Hadžifejzović (28) kaže da je tokom odrastanja naučila da poštujući svoju, poštuje i druge religije.
“U Novom Pazaru postoji veliki broj obrazovnih ustanova u kojima mladi imaju priliku da se školuju na svom, maternjem jeziku, a upravo to doprinosi očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta. Smatram to vrlo važnim, jer da bismo znali da poštujemo druge i drugačije, treba prevashodno da smo svesni sebe i svojih korena. Znanje je trajna vrednost, a obrazovanjem mladih ljudi gube se etničke razlike i podeljenost se svodi na usmerenost ka različitim interesovanjima”, naglašava Naida.
Iako studentkinja, ona već neko vreme radi u prodavnici dečije opreme, u kolektivu koji je, kako kaže, pravi primer lepote različitosti i tolerancije.
“U mom radnom okruženju oseća se euforija oko početka ramazanskog posta, razmenjuju recepti za spremanje kolača za Bajram i Božić, bira hrana za vreme pravoslavnog posta, poštuje vreme svakog namaza i zna se datum svake slave. Da bi se očuvalo to bogatstvo različitosti, koje doprinosi lepoti celog grada, svako pojedinačno treba da radi na održavanju i očuvanju svojih običaja i religije. Mešovitim brakovima, spustanjem granica i izjednačavanjem religija, gube se vrednosti i jedne i druge kulture. Međutim, međusobnim druženjem i poštovanjem bez prisvajanja čuvamo lepotu svojih kultura, a i lepotu svog grada kao jednog od najmirnijeg i najlepšeg multietničkog mesta”, smatra Naida.
Novopazarac Vladan Đokić, autor knjige “Tragovi prošlosti”, koja upravo govori o suživotu dva naroda na ovim prostorima, kaže da je odrastao u okruženju u kojem je naučen da različitost ne postoji, što je potvrdio i svojim pisanjem.
“Lepota je bila u otvorenom srcu čaršije, našem odrastanju u kućama naših komšija čije majke nisu pravile razliku između svoje i dece svojih komšija. Delili smo naše verske praznike i radovali se njima. U stvari, delili smo sve. Radovali se svemu čemu se treba radovati, ali i znali smo da tugujemo zajedno. Na tim vrednostima sam odrastao. Druženje sa mojim komšijama muslimanske veroispovesti me je svakog trenutka oplemenjivalo i činilo bogatijim u svakom smislu. Prednosti življenja u mešovitim sredinama su baš u tom bogatstvu različitosti. Saznajemo da smo u suštini svi ljudi sa istim potrebama i prohtevima, te da je suština i jedne i druge vere ista, samo je razlika u formi njenog ispoljavanja”, kaže Đokić.
On smatra da je temelj svega kućno vaspitanje, zasnovano na principima poštovanja svih vrsta različitosti.
“Za normalne ljude nedostaci ne postoje. Iz mog ugla, prednosti odrastanja u ovoj sredini su u činjenici da sam izrastao u mentalno zdravo i civilizovano ljudsko biće koje je kasnije na isti način vaspitalo svoju decu i prenelo im vrednosti za koje se treba boriti, ali i da je to isto biće nešto kasnije bilo sposobno razumeti nastale događaje koji su se, nažalost svih nas, ipak desili”, priča Đokić.
Kao potencijalni problem budućih generacija on vidi podele kroz obrazovni sistem i nedostatak druženja.
“Potencijalni problem je taj što se deca više ne druže. Postoje etnički čista naselja, a na tom istom principu funkcioniše i upis u škole. Nema zajedničkih užina, poseta kućama, upoznavanja sa običajima svojih sugrađana. Zbog nepoznavanja drugog i drugačijeg kasnije nastaju razni problemi. Iz svega toga izbija strah, a iz straha mržnja”, upozorava on.
Njegov drug po peru, pisac Enes Nikšić kaže da je život u Novom Pazaru privilegija, ali i obaveza da se različitosti shvate i podrže.
“Sećam se komšija i sugrađana pravoslavaca koji su veoma često dolazili u našu kuću, ali smo i mi odlazili kod njih. Moj otac je radio u osiguranju i po prirodi posla imao je mnogo kontakata. Često je putovao i sticao prijatelje svih nacija i veroispovijesti. Taj životni pristup je preneo i na mene, ali i na stariju sestru i mlađeg brata. Moja nana je bila hodžinica, ali je uvek imala pozitivan stav prema mom druženju kako sa dečacima iz muslimanskih, tako i iz pravoslavnih porodica. Za mene je tada, ali i sada, to bila najnormalnija stvar”, priča Enes.
Dodaje da su prednosti odrastanja u ovakvim sredinama višestruke.
“Ovakve sredine rađaju i formiraju ličnosti koje su u situaciji da žive višedimenzionalno, u bogatstvu duše, ali i koje su sposobne da shvate mnoge nedostatke savremenog društva ispoljene kroz veličanje onog što je svoje, a umanjivanje vrednosti onog što je tuđe i u nekoj drugoj formi. Suštinski nedostaci su izraženi kod osoba koje nemaju kapacitet i potencijal za život u savremenom svetu u kome su komunikacije sasvim uobičajena i neophodna praksa’’, smatra Nikšić.
On izražava nadu da će razum prevladati i da će mlađe generacije uspešno prevazići sve izazove koji vode ka produbljivanju netrpeljivosti između dva naroda koji na ovim prostorima vekovima žive zajedno u miru.
“Mislim i siguran sam da je međusobno nepoznavanje i nekomunikacija izvor daljeg nepoverenja i antagonizama koji rađaju predrasude i strahove od drugog i drugačijeg. Mnoge stvari nam ne idu u prilog, ali verujem da će razum prevladati i da će neki pozitivni trendovi, koji su najčešće proistekli od pojedinaca, učiniti da živimo u prosperitetnom društvu, lišenom retrogradnih shvatanja i postupanja’’, zaključuje Nikšić.
Tekst je deo projekta „Sličnosti nas spajaju, a razlike ne razdvajaju“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.