NOVI PAZAR – Govor mržnje u Novom Pazaru možemo gotovo svakodnevno čuti, ne samo na ulici, već i u porodici i među prijateljima, a mnogi ga i ne prepoznaju, smatraju naši sagovornici.
Takva vrsta govora stvararazličite predrasude prema određenim grupama ljudi, poput viceva o Romima ili plavušama.
Izvršni direktor NVO „Urban-In“ iz Novog Pazara Sead Biberović smatra da svemu znatno doprinosi kada govor mržnje plasiraju mediji.
„Nivo više opasnosti je kada govor mržnje u medijima upotrebljavaju poznate, javne ličnosti, koje su uticajne osobe. Njihove reči mogu itekako da utiču na mlade, koji su podvodljivi, nemaju iskustva, a pritom su vrlo pogodni za prihvatanje tih pogrešnih stavova iznetih kroz govor mržnje“, objašnjava Biberović.
Biberović ističe da je opasno i kada govor mržnje dolazi od političara i političarki, te da svi treba da radimo na njegovom smanjenju, jer su njegove posledice veoma loše, navodeći kao primer devedesete godine u bivšoj Jugoslaviji.
Po njegovom mišljenju ovaj govor je u javnosti izuzetno teško iskoreniti i u potpunosti rešiti, ali da ga je moguće bar ublažiti.
„Postoji širok spektar načina za smanjenje govora mržnje,a neki od njih su slanje poruke o značaju tolerancije, razvoju demokratije, poštovanje zakona, kao što je na primer Zakon o zabrani diskriminacije. Osim toga, kontinuirana, svakodnevna kampanja protiv govora mržnje, kampanja promocije uzajamnog poštovanja, ljubavi i, saradnje“, dodaje Biberović.
Urban- in je početkom prošle godine realizovao projekat koji je upravo bio vezan za suzbijanje i smanjenje govora mržnje, uz podršku Saveznog ministarstva za ljudska prava, a Biberović kaže da je ta kampanja dala veoma dobre rezultate.
Razne okolnosti u porodici, društvenoj sredini u kojoj deca odrastaju, mogu dovesti do toga da oni sve više koriste govor mržnje, pa čak i nasilje, kao njima važan oblik komunikacije.Psihologija mase postaje sve češći oblik društvenog izražavanja, protiv koga se treba boriti.
“U srednje školedolaze deca koja su u većini slučajevaformirala stav o porodici, drugarstvu, društvenoj odgovornosti, svojim pravima, ali u manjem delu o obavezama. Dobro je što većina o tome ima pozitivan i ispravan stav. Međutim, postoji manji broj dece koja pribegavaju govoru mržnje i nasilju i sa njima se intezivno radi, a ona se vrlo brzo prepoznaju”, kaže pedagoški savetnik, pedagog u Školi za dizajn tekstila i kože u Novom Pazaru Nebojša Samčević.
On objašnjava da u kratkom vremenskom periodu u svom učeničkom dosijeu ova deca već imaju veliki broj izostanaka, loše ocene, kazne za neodgovorno ponašanje na času i van njega, kao i prijave od strane vršnjaka.
“U srednjim školamapostoje timovi sastavljeni od nastavnika, zaposlenih, odgovornih učenika, kao i školskih policajaca, koji veoma brzo i efikasno reaguju na svaki oblik nasilja. Najvažnije je preventivno uočiti, delovati i smiriti situaciju. Nakon toga se obaveštavaju roditelji, pozivaju na sastanke zajedno sa decom, redovno se obaveštavaju od strane odeljenjskih starešina i pedagoško-pshološke službe. Naše đake učimo na časovima, učeničkom parlamentu, raznim radionicama i tribinama, u saradnji sa Кancelarijom za mlade, MUP-om, Centrom za socijalni rad, da nasilje i govor mržnje nisu rešenje već samo nastavak problema. Razgovori, posredovanje u sukobima i obaveštavanje relevantnih institucija je ono što škole mogu i treba da rade”, naglašava Samčević.
On smatra da bi mnoge probleme rešili boljom saradnjom između osnovnih i srednjih škola.
“Pri upisu u srednje škole mi imamo uvid samo u uspeh učenika, ali ne i o njegovom ponašanju. Razgovori između učenika i pedagoško-psihološke službe su tajne i ne treba ih iznositi, ali moramo biti upozoreni sa kakvim oblicima ponašanja i kršenja moralnih normi se susrećemo, da bi na vreme bili upozoreni i odgovorili na eventualne problem”, zaključuje Samčević.
Studentkinja srpske književnosti i jezika Anida Maljevac smatra da je kvalitetna komunikacija posrednikuspešnih međuljudskih odnosa, ali i da bilo koji aspekt govora mržnje jasno podrazumeva destrukciju istih.
“Bilo da koren ovog problema potiče od lošeg modela u porodici, nekvalitetnog
medijskog sadržaja ili neprosvećenosti, mi studenti moramo uticati na svest o posledicama koje ova neadekvatna pojava nosi. Obrazovanje, intelektualno sazrevanje i kulturna svest uče nas o tome kako se bogatstvo sastoji od različitosti, te koliko su oblici diskriminacije i predrasuda odraz ograničenosti ljudskog pogleda”, kaže Anida, koja je i studentkinja-prorektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP).
Ona podseća da je pokojni akademik Vladeta Jerotić često istocao da strah od nepoznatog i drugačijeg može da bude razumljiv, ali da bilo kakvo plasiranje mržnje prema nečemu što nam nije blisko zapravo oslikava primitivizam jednog društva.
“Mislim da bi se i psiholozi složili da nehuman, agresivan napad na različitosti, u ovom slučaju verbalizovan, pokazuje i nesigurnost u sopstveni identitet”, dodaje Anida.
Ona tvrdi da se Studentski parlament DUNP aktivno trudi da utiče na prepoznavanje i suzbijanje govora mržnje.
“Proteklih godina organizovali smo mnogo tribina i konferencija na kojima smo se direktno ili neposredno bavili ovom temom. Slušali smo izlaganja eminentnih stručnjaka iz oblasti prava, sociologije, psihologije, komunikologije, kulturologije, njihovu argumentaciju i analizu govora mržnje, te razmenjivali mišljenja o ovom problemu. Smatramo da svako od nas treba da takvu pojavu jasno i glasno osudi, što je prvi korak koji možemo da napravimo. Delovanjem kroz Studentski parlament i sami pozivamo na dijalog, ali i javno razmatrano uzroke, posledice i rešenja za ovu socijalnu devijaciju”, kazala je ona.
Dodaje da se studenti ovog univerziteta kao budući nosioci društva, trude da ojačaju zajednicu u kojoj žive i da se kao ljudi trude da čuvaju svoje i dostojanstvo drugih ljudi.
“Naš zadatak je da nastojimo da obrazovanje pobedi primitivizam, da razumevanje nadjača predrasude i da svakog dana budemo sve bolji. Naš duh i entuzijazam upućuju ‘logos’ kao ‘reč, misao’ na dobro i pozitivno, a govor mržnje ne zanemarujemo, već svrstavamo u kategoriju lošeg i pozivamo na suzbijanje”, ističe na kraju razgovora ova mlada Novopazarka.
Projekat “Stop govoru mržnje”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i
informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.