Po igri koju pruža u dosadašnjem delu sezone fudbaleri Novog Pazara su tamo gde im je mesto-na začelju superligaške tabele. Ubedljivo najlošija ekipa u elitnom rangu nije odigrala ni 15 minuta, na svim utakmicama zajedno, koji bi bili u rangu ekipe koja se takmiči u prvoj fudbalskoj diviziji. Ovaj sastav Plavih borio bi se za opstanak i u Drugoj ligi.
Da i od lošeg može biti nešto gore, pokazala je utakmica u Lučanima protiv dojučerašnjeg fenjeraša, koji je deklasirao Pazar, pobedivši ga sa 3:0. Rezultat je svakako mogao biti ubrdljiviji da su domaćini iskoristili još nekoliko izglednih prilika. S druge strane, da se utakmica igrala do Sudnjeg dana, Pazar ne bi mogao da ugrozi protivnički gol. Zato što nema ko to da uradi. Zato što Pazar nema kvalitet. I zato što Plavi imaju fudbalere koji bi se mučili da Jošanici daju gol, a sa Tutinom bi bilo povuci-potegni.
Šta reći za ekipu koja dozvoli da im poslednjeplasirani tim na tabeli izvede 9 kornera za 30 min, ili da prvi šut u okviru gola uputite tek u 70. minutu utakmice, i to udarcem iz daljine, a ne neke izrađene akcije.
Toga i nije bilo tokom čitave utakmice, pa fudbaleri Novog Pazara kada dobiju loptu u nogama, ponašaju se kao da im je neko dodao topovsko djule koje treba samo odbaciti od sebe. Otuda i stalno bunarenje i prebacivanje terena dugim, nerezonskim loptama, koje postaju lak plen protivnika. Prosto je neverovatno da igrači sredine terena, koji bi trebalo da budu srce tima, ne mogu da zadrže loptu ni 2 sekunde u svom posedu, a preko 64% posto imaju pogrešna dodavanja, ne računajući pasove prvom do sebe.
Pazar nema nijednog igrača sredine terena koji zna da stane na loptu, koji donosi stabilnost ekipi, a da ne govorimo o tome da ugrozi protivnički gol, bilo pasom ili završnim udarcem.
Ova ekipa niti može bolje, niti zna više. Ona je u svakom smislu limitirana. Mladi igrači su još nekvalitetni za ovaj rang takmičenja, a stari fizički nespremni i mentalno prezasićeni. To se videlo još tokom priprema na Zlatiboru, ali je bilo kasno, jer je bivši trener Milanović već selektirao ekipu, uveravajući i sebe i druge da će sve doći na svoje mesto. I došlo je baš tamo gde treba po kvalitetu. Na samom začelju. A sto je najgore: što se grbo rodi, vreme ne ispravi.
E. Mavric