SPS je za nas mogući partner za izbore u Beogradu, kaže u intervjuu za „Blic“ ministar trgovine, turizma i telekomunikacija i lider SDPS Rasim Ljajić.
On dodaje da će prvo razgovarati sa SNS, da je gradonačelnik Siniša Mali dobro radio svoj posao, ali i da bi vlast trebalo ozbiljno da pristupi prestoničkim izborima jer opozicija ima veći postizborni koalicioni potencijal. Otkriva i koje ga to dve stvari u okviru resora frustruraju i šta očekuje od posete članova Predsedništva BiH.
Očekuju nas izbori u Beogradu, hoće li SDPS biti na listi SNS?
– Još nije bilo nikakvih dogovora, ali svakako ćemo prvo razgovarati sa SNS. Od ishoda tih razgovora zavise i naše sledeće aktivnosti.
Sve su glasnije najave da biste mogli da budete i na listi sa SPS-om?
– Mi smo već na pokrajinskim i nekim lokalnim izborima bili u koaliciji sa SPS-om, ostvarili smo dobre razultate i taj savez je više nego korektno funkcionisao. SPS je za nas svakako mogući partner i za beogradske izbore.
Ko bi za vas bio prihvatljiv kandidat za gradonačelnika?
– Kandidata će odrediti vodeća stranka s kojom budemo u koaliciji. Bilo bi poželjno da bude neko ko će privući i nove glasače, ko ima rezultate u poslu kojim se bavi i pozitivnu percepciju u javnosti. Naravno, mnogo je lakše dati profil budućeg gradonačelnika nego konkretan predlog.
Kako je, sa vaše tačke gledišta, Siniša Mali vodio Beograd? Ima li s čim pred birače?
– Mislim da je Siniša Mali dobro radio svoj posao, uprkos konstantnom pritisku pod kojim je bio od početka mandata. Beograd je danas jedno veliko gradilište i to bi trebalo da bude važan faktor u predstojećoj kampanji.
Sve izvesnije je da opozicija neće biti u jednoj koloni. Mogu li tako razjedinjeni da ugroze vlast u Beogradu?
– Od početka je bila nerealna ambicija da opozicija ide u jednoj koloni. Kako vreme odmiče, čini se da će tu biti više posvađanih kolona koje će se međusobno boriti za prvo mesto u opoziciji. Ovo me podseća na stanje u opoziciji sredinom devedesetih godina. No i pored toga, vlast mora pristupiti ovim izborima krajnje odgovorno, zato što je koalicioni postizborni potencijal opozicije veći i širi nego vladajućih stranaka. Uprkos trenutnim svađama svi bi se lako udružili posle izbora, ako budu u prilici.
Dragan Đilas će, kako sada stvari stoje, biti jedan od opozicionih kandidata za gradonačelnika. Ima li vlast razloga da se plaši njegovog vraćanja na političku scenu?
– Vlast pre svega treba da se plaši atmosfere koja se pravi, a po kojoj je ona već pobedila i ostaje samo da se funkcije podele. Najteže se dobijaju već dobijene utakmice. A ova utakmica još ni počela nije. SNS i stranke vladajuće koalicije jesu favoriti na papiru, ali samo ako opoziciju sa Đilasom ili bez njega, u jednoj ili više kolona shvate kao respektabilnog protivnika.
Odluku SNS da uz beogradske izbore ne budu i vanredni parlamentarni deo opozicije dočekao je sa podozrenjem, uz ocenu da ipak nisu isključeni. Da li biste se iznenadili da ih ipak bude, jesu li nam uopšte potrebni?
– Više puta sam već govorio da nam vanredni parlamentarni izbori nisu potrebni zbog stabilne većine koju imamo i velikih poslova i reformi koje moramo da obavimo. Izbori sve te aktivnosti znatno usporavaju ili čak zaustavljaju. A mi, da bismo stigli one koji su ispred nas, ne možemo da hodamo već trčimo sprint. Nažalost, u našim uslovima nikada ne možete izbore da isključite, posebno što politička klima postaje sve ostrašćenija. Poslednja dešavanja u parlamentu to najbolje potvrđuju.
Pet meseci prošlo je od formiranja Vlade. Da li je Ana Brnabić ispunila očekivanja?
– Uobičajeno je da premijeri ocenjuju rad ministara, a ne obrnuto. Vlada dobro funkcioniše i verujem da će ispuniti očekivanja građana jer je njihov sud i najmerodavniji.
Spekuliše se i da je moguća rekonstrukcija Vlade. Ima li osnova za tako nešto?
– Ništa o tome ne znam niti očekujem da se neko o tome sa mnom konsultuje. To je stvar stožerne stranke koalicije i premijerke. Uvek bih pre bio za rekonstrukciju nego za vanredne izbore. Mnoge vlade pribegavaju rekonstrukciji, obično oko polovine mandata, tako da to nije nikakav naš specifikum.
Dva izazova u Ministarstvu
Vodite zahtevno ministarstvo, koji zadatak vam zadaje glavobolju?
– Opšta je ocena da u sektoru turizma imamo fenomenalne rezultate i da ćemo imati rekordnu godinu. Kada smo počeli mandat 2014, imali smo devizni priliv od turizma 865 miliona evra, ovu godinu ćemo završiti sa 1,2 milijarde evra. Međutim, ono što me frustrira je činjenica da smo još van Svetske trgovinske organizacije, kao i to što ne vidim spremnost zemalja regiona da ukinemo sve vancarinske barijere i idemo ka formiranju zajedničkog ekonomskog prostora. To su dva najveća izazova.
Poseta za smanjivanje tenzija
U Beograd dolaze članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, prvi put posle izjave Izetbegovića o Kosovu. Šta očekujete od tih susreta?
– Najvažnije je da ta poseta rezultira smanjivanjem tenzija u odnosima između dve zemlje. Drugo, da se napravi konkretan pomak u rešavanju pitanja granica, da se od četiri sporne tačke reše bar dve. Treće, da nastavimo proces uklanjanja vancarinskih barijera u trgovini, a idenifikovali smo čak 13 takvih prepreka. Krajnje je vreme da sa lepih izjava i proklamacija pređemo na rešavanje konkretnih problema. Upravo je i predsednik Vučić insistirao na takvom pristupu prilikom poslednje posete Sarajevu.