Poljoprivreda, energetika, drvna, tekstilna i farmaceutska industrija, proizvodnja autodelova-oblasti su u kojima je moguće unaprediti saradnju Srbije i Turske.
Plan je da vrednost robne razmene između dve zemlje u naredne dve godine dostigne najmanje milijardu evra.
Učesnici simpozijuma o unapređenju ekonomskih odnosa između Turske i Srbije složili su se danas da ekonomski odnosi dve zemlje idu u dobrom pravcu, ali da potencijali nisu ni izdaleka iskorišćeni.
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić istakao je da interesovanje turskih kompanija za ulaganje u Srbiju nikada nije bilo veće, i poručio da su investitori iz te zemlje dobrodošli i da će Vlada Srbije učiniti sve da im pomogne.
On je rekao da u Srbiji trenutno ima od 60 do 70 turskih kompanija, a da je njihov broj u okolnim zemljama značajno veći i da Srbija želi što više turskih investitora.
Ljajić je rekao da to što dve zemlje imaju dobru fazu u međusobnim odnosima ne znači da saradnja ne može biti još bolja i uspešnija. Robna razmena između Srbije i Turske, dodao je, još nije zadovoljavajuća sa stanovišta potencijala, jer je u 2014. iznosila 618 miliona evra.
Ipak, kaže Ljajić to je dva i po puta više nego 2010. godine, kada je na snagu stupio sporazum o slobodnoj trgovini.
Srpski izvoz je veći pet puta, a turski dva puta nego pre tog sporazuma, kazao je Ljajić čiji su organizatori turska Fondacija za ekonomska istraživanja, Privredna komora Srbije i Beogradska bankarska akademija.
Ljajić je naveo i da ekonomski odnosi Srbije i Turske idu uzlaznom putanjom i planirano je da vrednost robne razmene između dve zemlje u naredne dve godine dostigne najmanje milijardu evra.
On je istakao i da je značajno povećan broj letova na realaciji Beograd – Istanbul, pa je tako broj putnika u januaru ove godine bio ukupno veći od 20.000, što je gotovo duplo više nego u istom mesecu prethodne godine.
Ljajić, koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, rekao je i da je povećan broj turskih turista u Srbiji, a da je Turska druga turistička destinacija za Srbe, posle Grčke.
“Turske serije i srpski turisti doprineli su poboljšanju klime i otklanjanju stereotipa”, kazao je Ljajić.
Pomoćnik ministar ekonomije Turske Adnan Jildirim je naglasio da su odnosi Turske i Srbije bliski i iskreni i da ta zemlja Srbiju vidi kao svog komišiju, koji godišnje ugosti 110.000 turskih kamiona i milion i po pripadnika turske dijaspore.
Ambasador Turske u Srbiji Kemal Bozaj je istakao da Turska želi unapređenje saradnje i investicija u svim privrednim oblastima, da želi da investira u Srbiju, ali i očekuje što veći broj srpskih kompanija u Turskoj.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kazao je Tanjugu da se od ovog skupa očekuje da pomogne u identifikovanju osnovne teškoće koja se pojavljuju u međusobnoj robnoj razmeni i kakvi su potencijali.
On je dodao da se očekuje da u toku dana dođe i do bilateralnih razgovora potencijalnih i partnera koji već sarađuju.
“Turska je sa Srbijom zaključila ugovor kojim joj daje poseban status i mislim da te mogućnosti povećanog izvoza iz Srbije u Tursku nisu dovoljno iskorišćene, tako da Srbija još uvek dva i po puta više uvozi, nego što izvozi u Tursku”, naveo je Hanić.
Kao potencijalne oblasti za saradnju Hanić vidi finansijski i realni sektor.
Predsednik Fondacije za ekonomska istraživanja Ahmet Incekara rekao je za Tanjug da između Srbije i Turske postoje takozvani “upotpunjujući” odnosi posebno kada su u pitanju investicije i preduzetništvo.
Turska, kako je kazao, ima velika iskustva i mogućnosti za investiranje u sektoru poljoprivrede, sektorima industrije i spremna je da svoja iskustva podeli sa kolegama iz Srbije.
On je kazao da je Turska spremna za različite vidove investiranja u Srbiju.
Incekara se osvrnuo na planirani dolazak Halk banke na tržište Srbije ističući da je ona jedna od tri najveće banke sa javnim kapitalom i da sa tog aspekta, njen dolazak na srpsko tržište znači i mogućnost dolaska i ostalih privrednika iz Turske.
“Halk banka je tu da svoja znanja i kapital podeli sa tim sekorom i privrednima u Srbiji i da doprinos kada su u pitanju budući turski investitori u Srbiju”, rekao je on.
Pomoćnik generalnog direktora Halk banke Mustafa Aydin kazao je da ta banka ima nameru da svojim dolaskom na srpsko tržište, odnosno preuzimanjem Čačanke banke da doprinos unapređenju i razvoju ekonomskih odnosa dve zemlje.
Kako je kazao, cilj je da Halk banka postane jedna od jačih banka na prostoru Balkana. On je dodao da će njen dolazak na srpsko tržište najverovatnije doprineti uvećanju investicija Turske u Srbiju.
Direktorka Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS Aleksandra Stanarević kazala je da je primetno da su turski privrednici zainteresovani za strateška partnerstva, odnosno ulaganja, pre svega u tekstilnu industriju, infrastrukturne, ali i građevinske projekte, energetiku, kao i u poljoprivredu.
Ona je dodala da je važno da se se ekonomski odnosi sa Turskom u narednom periodu još unaprede.
Sandzakhaber / izvor: B92.net