Vreme nije na strani Srbije, niti na strani Srba na Kosovu i Metohiji, poručuje ministar i predsednik SDPS Rasim Ljajić.
On najavljuje da će njegova Socijaldemokratska partija Srbije šefu države izneti platformu za normalizaciju odnosa u tri faze.
Ljajić ističe da je po ovom, verovatno najvažnijem pitanju u novijoj istoriji Srbije, u javnost izneto puno toga, što se može oceniti kao krajnost – od toga da uopšte ne treba pregovarati, preko ideje da se hoće rešenje sad i odmah, do toga da čekamo da se taj “zamrznuti konflikt” sam od sebe reši.
“Iskreno, radi se o besmislicama. Nama ne odgovara stanje ”zamrznutog konflikta”, iz prostog razloga što vreme u ovom slučaju nije saveznik ni Srbije, a najmanje je saveznik Srba koji žive na Kosovu i drugih nealbanaca”, rekao je Ljajić za Tanjug.
Javnost u Srbiji, kao ni na Kosovu nije spremna za konačno rešenje, a on ovo i vidi kao proces, u koji treba što pre da uđemo.
“Cilj tog procesa treba da bude normalizacija, bez priznanja, i to u nekoliko faza”, rekao je Ljajić i izneo platformu koju će predložiti predsedniku Aleksandru Vučiću, do normalizacije, u tri faze”.
Prva faza pregovora podrazumeva da se omogući potpuna ekonomska saradnja sa Kosovom.
U ovom trenutku preko administrativne linije izvozi se preko 400 miliona evra robe godišnje, ali bi to, ističe, moglo biti dvostruko više, ukoliko ne bi postojale pravne i političke prepreke.
“Mislim na slobodni protok ljudi, roba i kapitala. Treba rušiti sve barijere koje to onemogućavaju. Srbija ne može imati više politički uticaj na Prištinu, ali ekonomski uticaj itekako može zadržati kroz ovaj vid saradnje, jer i Kosovo ima interesa da dobija robu koja je jefitnija. Naš je interes da se sve prepreke otklone i da imamo razvijenu trgovinsku i svaku drugu saradnju sa Kosovom”, rekao je Ljajić.
Drugi element, je kaže Ljajić, otvaranje pitanje statusa Srba na Kosovu.
ZSO treba da bude oblik samouprave Srba na Kosovu, a treba, dodaje, otvoriti i pitanje imovine i kulturne baštine Srbije na Kosovu.
“Treći korak bi bili pregovori o učlanjenju Kosova u međunarodne organizacije, osim u UN, uz jasne benefite – šta bi Srbija za tu saglasnost dobila. Ne možemo da pregovaramo u magli, da ćemo mi činiti ustupke, a za to ne dobijati ništa”, ističe Lajajić.
Usotalom, kaže, da je moglo da se završi bez Srbije, ti razgovori ne bi bili ni potrebni.
Odgovarajući na pitanje šta bi to Srbija mogla da traži zauzvrat, Ljajić kaže da postoji niz stvari, od finansijske podrške za razvoj infrastrukture, do ubrzanog puta ka Evropskoj uniji.
“Treba da tražimo čitav niz drugih stvari koje su važne sa stanovišta pre svega interesa Srbije, zavisno od koncesija koje ćemo praviti, jer obe strane moraju da prave koncesije. U protivnom, nema dogovora”, istakao je on.
Kaže da u nekoj završnoj fazi svih pregovora treba otvoriti pitanje pregovora oko konačnog statusa Kosova.
Ključno je, ističe, da se u dijalogu koji je pokrenuo predsednik Vučić izbegavaju sve krajnosti, osloboditi se zabluda, a posebno treba izbegavati populističke predloge, na kojima bi se pridobila bilo naša javnost, bilo međunarodna zajednica.
“Treba ići sa rešenjem koje ima šanse za uspeh, u smislu konačnog rezultata uz element očuvanja državnih interesa”, ističe lider SDPS.
Optužbe da unutrašnji dijalog o Kosovu predstavlja pokušaj podele ili prebacivanja odgovornosti na nekog drugog smatra besmislenim, jer, kako kaže – onaj ko vrši vlast na kraju mora da donese konačnu odluku.
“Ovo je pitanje oko kojeg postoje dijametralno suprotni stavovi, različitih faktora u društvu, političkih stranaka, civilnog sektora, drugih društvenih aktera, prema tome uvek je dobro da se ta različita mišljenja iznesu, a onaj ko će biti ispred države i ko će voditi te pregovore, moraće da donese odluku, i hteo ne hteo, prihvata svu odgovornost”, kaže Ljajić.
Vučićevu inicijativu on vidi kao gest dobre volje i pre svega državničkog odnosa prema jednom od najvažnijih političkih pitanja u zemlji, kako bi se na osnovu različitih ideja sačinila državna platforma, sa kojom će se ići u pregovore.
Na izjave pojedinih predstavnika opozicije da neće učestvovati u dijalogu odgovara da je legitimno pravo svakog da dođe ili da ne dođe, ali napominje da bi on, da je na mestu opozicije, došao i izneo svoj predlog.
“Mislim da opozicija gubi time što ne prihvata ove razgovore, ali ne bih od toga pravio dramu”, zaključio je Ljajić.