Građani Kosova u nedelju, 14. februara, ponovo izlaze na birališta. Na prevremenim parlamentarnim izborima bira se osmi saziv Skupštine Kosova, drugi u zadnjih godinu i po dana, javlja Anadolu Agency (AA).
Ustavni sud Kosova je u decembru prošle godine proglasio neustavnim izbor Vlade Kosova premijera Avdullaha Hotija zbog neustavnog glasa poslanika Etema Arifija osuđenog na 1,3 godine zatvora. Sud je naložio raspisivanje prevremenih izbora, ali i precizirao da kandidat za poslanika ne može biti osoba koja je tokom poslednje tri godine pravosnažno osuđivana.
Poslednji parlamentarni izbori, koji su takođe bili prevremeni, održani su 6. oktobra 2019. godine. Nakon tih izbora Kosovo je po prvi put dobilo dve Vlade u toku istog skupštinskog saziva.
Najpre su prvoplasirani Pokret Samoopredeljenje i drugoplasirani Demokratski savez Kosova (LDK) formirali Vladu na čelu s premijerom Albinom Kurtijem, liderom Samoopredeljenja, dok je nosilac izborne liste LDK-a Vjosa Osmani izabrana za predsednicu kosovske Skupštine.
Vlada Kurtija je nije trajala ni puna dva meseca. Srušena je na zahtev koalicionog partnera LDK-a.
Do razlaza LDK-a i Samoopredeljenja došlo je zbog različitih stavova oko nastavka dijaloga sa Srbijom i odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i zbog smene ministra unutrašnjih poslova Agima Veliua iz LDK-a koji je suprotno stavu premijera Kurtija u javnosti izašao spredlogom da se uvede vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa.
Skupština Kosova je 3. juna 2020. izabrala drugu Vladu na čelu s premijerom Avdullahom Hotijem iz LDK-a.
Vjosa Osmani je ostala na mestu predsednice Skupštine Kosova, iako se sa svojom partijom, LDK razišla, jer se suprostavila rušenju premijera Kurtija. Vjosa Osmani 5. novembra 2020. preuzima i vršenje dužnosti predsednice Kosova, nakon ostavke dotadašnjeg predsednika Hashima Thacija kome je potvrđena optužnica u Hagu.
– Specifičnosti izbora 14. februara –
Nedeljni izbori se održavaju u specifičnom vremenu pandemije koronavirusa, ali i još specifičnoj političkoj atmosferi.
Bivši predsednik Thaci i dugogodišnji lider Demokratske partije Kosova (PDK), kao i Kadri Veseli, predsednik PDK-a do podizanja optužnice, nalaze se u pritvoru Hagu gde im se sudi za ratne zločine počinjene tokom poslednjeg rata na Kosovu.
Aktuelni vršilac dužnosti predsednika PDK-a je Enver Hoxhaj. On je nosilac liste i kandidat za premijera ispred te partije. Da li će odsustvo dve vodeće ličnosti te partije uticati na izborni rezultat ostaje da se vidi, a istraživanja ukazuju na mogućnost da PDK bude na drugom mestu s oko 20 posto osvojenih glasova.
S druge strane, lideru Pokreta Samoopredeljenje Albinu Kurtiju nije dozvoljena kandidatura za poslanika, jer mu uslovna kazna za bacanje suzavca u Skupštini Kosova ističe u septembru ove godine. Ipak, to neće sprečiti Kurtija da bude izabran za premijera ukoliko njegova partija pobedi na ovim izborima. Sva istraživanja pokazuju da će Samoopredeljenje ubedljivo pobediti i osvojiti između 40 i 50 posto glasova.
Na izbornoj listi Samoopredeljenja je i Vjosa Osmani sa svojih 14 saradnika. Osmani je ujedno i kandidatkinja za predsednicu Kosova ispred te liste. Prema Ustavu Kosova, Osmani dužnost kosovke predsednice može da vrši najviše šest meseci, tako da nova Skupština Kosova do 5. maja mora izabrati i novog kosovskog predsednika.
Taj izbor se već vidi kao nova moguća politička kriza za Kosovo, jer je za izbor predsednika potreban kvorum od 80 poslanika. Malo je verovatno da Samoopredeljenje samo s poslanicima manjinskih, nesrpskih zajednica, može obezbediti toliki kvorum.
Poznat je stav Samoopredeljenja da u vladajućoj koaliciji ne želi Srpsku listu, kojom upravlja zvanični Beograd, tako da ne mogu računati na potencijalnih 10 poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu. Kako će se to pitanje rešiti videće se uskoro, ali u slučaju da izbor novog predsednika propadne, Kosovo će morati ponovo na prevremene izbore.
Pred ove izbore i Ramush Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova (AAK) proglasio je sebe kandidatom za predsednika Kosova. Da bi tu kandidaturu mogao da realizuje AAK bi morala biti deo vladajuće koalicije nakon nedeljnih izbora.
– Predizborna obećanja –
Demokratski savez Kosova (LDK), čiji je lider Isa Mustafa, ali je nosilac liste i kandidat za premijera dosadašnji premijer Avdullah Hoti, prema svim prognozama mogao bi biti najveći gubitnik na ovim izborima.
Istraživanja pokazuju da bi LDK mogao da osvoji i do 10 posto manje glasova u odnosu na prošle izbore. To se objašnjava razočarenjem birača zbog rušenja Vlade Albina Kurtija u vreme pandemije koronavirusa i zbog formiranja vlade s partijama za koje je LDK pre izbora 6. oktobra imao crvene linije.
Socijaldemokratskoj partiji Nisma Fatmira Limaja daju se male šanse da prođe izborni prag od pet posto.
Desetodnevna predizborna kampanja protekla je u mirnoj atmosferi, ali uz nepoštovanje antikovid mera i uz izuzetno nisku zastupljenost žena.
Samoopredeljenje je kao svoj glavni prioritet istakao borbu protiv korupcije i jačanje pravosudnog sistema, zbog čega i ima veliku podršku, pre svega mladih birača. Ostale partije su kao svoje prioritete najviše isticale obnovu ekonomije nakon pandemije koronavirusa te poboljšanje zdravstvenog i obrazovnog sistema. Najmanje se pričalo o dijalogu sa Srbijom, a gotovo da nije bilo reči o viznoj liberalizaciji za građane Kosova.
Na prevremenim parlamentarnim izborima 14. februara učestvovaće 28 političkih subjekata od kojih 21 politička stranka, dve koalicije i pet građanskih inicijativa. Među njima su i dve partije iz turske zajednice, Demokratska partija Turaka Kosova (KDTP) Fikrima Damke i Turska stranka inovativnog pokreta (YTHP) Ertana Simitcie.
Za jedno od 120 mesta u kosovskom parlamentu takmiči se 1.052 verifikovanih kandidata. Od 120 mesta, 20 je rezervisano za manjinske zajednice, 10 za srpsku i 10 za ostale zajednice, tri za Bošnjake, dva za Turke, četiri za Rome, Egipćane i Aškalije te jedno za Gorance.
– Da li će rezultate izbora presuditi glasovi dijaspore? –
Na prevremenim izborima 14. februara pravo glasa unutar Kosova ima 1.794.862 birača, što je 143.006 birača manje nego na zadnjim izborima 6. oktobra 2019. godine. S prethodnog biračkog spiska uklonjeno je 122.421 birač, koji su posedovali samo identifikaciona dokument izdata od UNMIK-a, kao i zbog brisanja 11.086 umrlih birača.
Glasaće se u 888 biračkih centara sa ukupno 2.382 biračkih mesta. Obezbeđeno je i više od hiljadu mobilnih timova koji će omogućiti glasanje osobama koja su u izolaciji zbog koronavirusa.
Za ove izbore se prijavio i rekordan broj glasača iz inostranstva koji glasaju putem pošte. Centralna izborna komisija (CIK) je odobrila 102.100 prijavljenih glasača. Mnogi ocenjuju da će upravo glasovi kosovske dijaspore biti presudni za rezultat ovih izbora.
Za poznavaoce prilika na Kosovu tako velika zainteresovanost dijaspore za izbore ne čudi kada se ima u vidu da je od 2014. godine oko 150.000 građana privremeno napustilo Kosovo u potrazi za poslom i boljim životom i oni su i te kako zaintresovani za budućnost svoje zemlje.
Ovo su prvi izbori koje će kosovske institucije sprovesti samostalno i na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, odnosno bez pomoći Misije OEBS-a.
Poslednji put, izbori za poslanike Skupštine Kosova u redovnom terminu održani su 2007. godine. Taj saziv Skupštine je i proglasio nezavisnost Kosova 17. februara 2008. godine. Potom su usledili prevremeni izbori 2010, 2014, 2017. i 2019. godine.
Prevremeni izbori raspisani za 14. februar će biti peti parlamentarni izbori od proglašenja nezavisnosti, a Kosovo će dobiti šestu Vladu.