NOVI PAZAR POSTAJE REDOVNA MUŠTERIJA NA SVIM SVOJIM GOSTOVANJIMA. NIJE NI ČUDO ŠTO SE SVI RADUJU UTAKMICAMA SA SUPERLIGAŠEM SA OBALA JOŠANICE,JER TO ZNAČI I SIGURNA TRI BODA I POPRAVLJENA GOL RAZLIKA.
U tom pogledu, utakmica u Surdulici potvrdila je ono što svi već vide osim njihovog trenera Dodića. Pazar danas igra najlošiji fudbal u ligi i glavni je kandidat za ispadanje iz najelitnijeg fudbalskog takmičenja.
Liga je toliko izjednačena, da “svako svakoga moze da pobedi”, izuzev Pazara koji ne može,u gostima ni golu da se primakne a kamoli da zatrese protivničku mrežu. Plavi su i protiv Radnika odigrali jadno i bedno. Baš onako kako su vođeni sa klupe.
Istine radi, ovoga puta, domaća ekipa je imala je veliku pomoć, najvećeg lopova medju sudijama i najgoreg čoveka medju lopovima. Majo Vujović je sramota za fudbal.
Penal koji je svirao u Surdulici ni sam Tončev ne bi okarakterisao za najstrožu kaznu. Bilo bi ga sramota. A Majo Vujović nema taj problem. On je bez obraza izgleda rođen, ili ga je izgubio ili prodao u kasnijim fazama svog razvoja.
Medjutim, on ovde nije tema. On se nepotrebno brukao jer bi Radnik sigurno pobedio i bez njegove pomoći. Dok je Dodić na klupi Novopazaraca, nijedna ekipa nema razloga za brigu. Stoga i ne čudi što je kvota na kladionicama, za Pazar, bila skoro dvocifrena.
Dodić je i ovom porazu kumovao ništa manje od “prepoštenog” Vujovića. Tek na ovoj utakmici, niko na kugli zemaljskoj, nije mogao da pogodi u kojoj formaciji Pazar igra.
Dodić je napokon uvideo da nešto mora da promeni, jer ekipa igra očajno. Problem je samo u tome što on ne zna šta treba da promeni. On se ponaša kao nadrilekar- travar, koji vidi da je pacijent bolestan, ali niti zna od čega boluje, niti koju bi mu terapiju prepisao. Pa, mu onda daje čaj od mešavine različitih trava. Jer, možda mu od toga i bude bolje, a verovatno ne može gore. E, to je Dodićeva fudbalska logika, zbog koje Pazar tone sve dublje.
Ekipa koja je istrčala na teren u Surdulici, upravo predstavlja mešavinu tih trava. Dvojica igrača, Petar Pavlović i Nigerijac Okoja, do sada, uglavnom, nisu bili ni na klupi za rezerve, a na ovoj, vrlo važnoj utakmici, dobili su priliku da startuju. Očito, neslavno. Naročito se to može reći za Pavlovića, koji je početnicki pogrešio kod drugog gola Surduličana. Ceo tim je delo Dodićevog eksperimenta. Kakvog? To ni on sam ne zna. Osim što sad vidimo posledice tog njegovog tumbanja čitavog tima.
Ovde konačno dolazimo do pravog pitanja. Ko uopšte sastavlja tim? Ako to radi sam Dodić, što je i najbliže istini, onda je on obični neznalica i fudbalski diletant. Ako mu u tome pomaže neko iz Uprave kluba, onda je on bez karaktera i autoriteta. I treće, ukoliko se tim sastavlja u kafani, uz piće i meze, uz ogromnu asistenciju Dodićevih jarana i pojedinih novinara, onda je to čist bezobrazluk. Iz izveštaja pojedinih medija, uočljivo je da trener plavih ima njihovu podršku. Tako svako skandiranje sačice tzv navijača u kojima se traži odlazak Uprave, obavezno se nadje, i čak izdvoji u antrfileu, u izveštaju sa utakmice, ali zato nikada u tim istim novinama nećete pročitati da je publika skandirala “Dodiću odlazi”. Oni koji viču “Uprava napolje” rade to, ne zbog loše igre, već zato što ne dobijaju pare koje traže. A oni, da se ne lažemo, traže čist reket.
U drugoj grupi su oni koji to rade iz političko-stranačkih razloga. Zajedničko i jednoj i drugoj grupaciji je to što ih ne interesuju ni igra ni rezultat Pazara, već samo njihov interes, bilo stranački bilo finansijski. Na svu sreću, oni su u apsolutnoj manjini. Većina vidi,zna i oseća gde su problemi. Prvi je loš igracki sastav. Drugi je loš trener.
Svih 11 igrača ne možete da promenite. Jednog Dodića mozete relativno lako. Što pre to bolje.
V.T.